Duboki su srpski tragovi u Svetoj zemlji. Manastir Svetog Jovana Bogoslova, manastir Časnog krsta u Jerusalimu, i crkvu Svetog Đorđa u Akru, podigao je Sveti Sava.
Kralj Milutin, u Jerusalimu, podigao je manastir posvećen Svetim arhangelima. Prvi srpski patrijarh, Joanikije, na Tavoru, dići će crkvu Svetog Ilije. Srbi će upravljati manastirom Save osvećenog 130 godina, iguman sinajskog manastira u 14. veku, bio je Srbin, Joanikije... Sveti Sava dva puta je hodočastio na Hristov grob: prvi put imao je i državne razloge, a drugi put, odlazeći, kao da je znao - u otadžbinu, u telu, neće se više vratiti.
On je dva puta išao u Svetu zemlju, 1229. i 1234. godine. Ova putovanja opisali su hilandarski monasi Domentijan i Teodosije. Ići u Svetu zemlju kao turista znači od vreće blaga dobijene na dar uzeti samo novčić. Tamo se ide srcem i verom, kao što je i sveti Sava išao.
Fidrih drugi Hoenštaufen, nemački kralj i rimski car, koji je živio uglavnom na Siciliji, kao veliki neprijatelj papstva bio je isključen iz crkve, ali vodio je VI krstaški rat i 1229. godine uspeo je da na neobičan način, diplomatskim putem, od egipastkog sultana Al-Kamila dobije, na deset godina, nadzor nad Jerusalimom, Vitlejemom i Nazaretom, najsvetijim hrišćanskim mestima, i pristup luci Akr. To je bila prilika koju je naš sveti Sava dugo čekao. Prethodno, hrišćanima tamo nije bilo puta, jer Svetom zemljom su vladali muslimani. U tih deset godina videli smo, sveti Sava je dva puta boravio u Svetoj zemlji. "Poslije prestavljanja blagočestivog Stefana i prvoga kralja, sveti arhiepiskop vjenča kraljevstvom najstarijeg sina njegovog Radoslava u velikoj crkvi, u pomenutoj Žiči, utvrdivši ga molitvama i blagoslovom, predade mu da samodržavno upravlja otačaskim i srpskim skiptrom", piše monah Teodosije u "Žitiju svetog Save".
Srpski episkopi i kralj Radoslav molili su Svetoga da ostane kod njih, ali njegovo srce je gorjelo čežnjom "da se pokloni spasnom životvornom svetom grobu Hrista Boga našega".
Kada nisu uspeli da ga zadrže, kralj Radoslav ga ispratio tovarom zlata i srebra.
Sveti Sava je, sa učenicima, isplovio najvjerovatnije iz Budve. Vreme ga je poslužilo i bez problema je stigao u drevnu luku akr, danas grad Ako na severu Izraela, a odatle u jerusalim. Odmah je otišao u crkvu Vaskresenja gdje "prolivši mnoge suze, dotičući se očima i telom životvornoga groba Vladike svojega Hrista, i rukama ga grleći, s ljubavlju celiva".
Potom je, nedaleko, u sklopu iste bazilike (u stvari, ispravno je: "vasilike"), izašao na Golgotu, gde je takođe prolio suze. Sveti Sava Srpski imao je retki, ali za duhovni život veoma značajni dar od Boga - izlivanja obilja suza. Potom je obišao i ostala sveta mesta u velikoj vasiliki. Zatim je bio gost jerusalimskog patrijarha Atanasija Drugog. Sutradan su u crkvi Vaskresenja, služili službu Bogu. Sveti je od patrijarha dobio blagoslov da može svetu službu obaviti u Palestini, u oblasti koja je pod njegovom jurisdikcijom.
Narednih dana sveti Sava se poklonio u Vitlejemu, svetom Sionu, Svetinji nad svetinjama, Getsimaniji, na Gori Jeleonskoj, u Galileji, vitaniji, Postnici Gospodnjoj. Odmorivši nekoliko dana, nastavio je: spustio se na Jordan, u Vitavaru, gdje je sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista, pa je prešao Jordan i otišao do crkve Svetog Jovana Krstitelja. U povratku, posetio je manastir Svetog Gerasim a otišao i u manastir Svetog Save osvećenog, Mar Sab, u Judejskoj pustinji, jedan od najstarijih hrišćanskih manastira, koji je neprekidno živ.
Kada je sveti Sava Srpski zakoračio u manastirsku crkvu, dogodilo se čudo - žezlo svetog Save osvećenog, koje je na jednom tronu stajalo do njegovog upokojenja 532. godine, dakle skoro 700 godina, iz čista mira je palo. To je zbunilo monahe koji su se zatekli u crkvi. Međutim, sledećeg jutra dogodilo se isto: kada je sveti Sava ušao u crkvu, žezlo je palo... Onda se neko setio amaneta svetog Save Osvećenog da njegovo žezlo - patericu ("pastirsku palicu") predaju arhijereju carskog roda i istog imena kada jednog dana dođe sa Zapada. Iguman je postavio nekoliko pitanja Svetome i video je da se zaveštanje (i proročanstvo) svetog Save Osvećenog ostvaruje na svetom Savi Srpskom.
Odlazeći iz Mar Saba, sveti Sava je poneo žezlo svog velikog imenjaka (po kome je, verovatno, dobio monaško ime) i ono se sada nalazi u hilandarskoj keliji Paterica, u administrativnom centru Svete Gore, kareji. Bratija ovog manastira dala mu je i dve ikone: "Mljekopitateljnicu", koja je sada u ikonostasu kapele isposnice svetog Save u Kareji, i danas najčuveniju srpsku ikonu, nekada domaću ikonu velikog pravoslavnog teologa i branitelja ikonopoštovanja svetog Jovana Damaskina, Trojeručicu, koja je dugo bila igumanija manastira Hilandara, a sada je na tronu pored igumanskog, u glavnoj manastirskoj crkvi.
Iz Mar Saba sveti Sava je obišao manastire Svetog Evtimija, Svetog Nikona, Svetog Teodosija Opštežitelja i druga sveta mjesta u okolini Jerusalima. Onda je otišao u Nazaret, u crkvu Blagovještenja u kojoj je izvor na kojem se Presvetoj Bogorodici javio arhangel Gavrilo i blagovestio joj da će bezmužno, osenjena silom Višnjega "od prečiste svoje krvi devičanske roditi tijelom Hrista Boga našega". Iz Nazareta je otišao na svetu goru Preobraženja Gospodnjeg - Tavor, odakle se vratio u Jerusalim.
Ono silno blago koje je dobio od kralja Radoslava, sveti Sava je utrošio u kupovinu crkvenih utvari i relikvija. Takođe, svuda je obilno darivao manastire, kao i samog patrijarha, i "nište" (siromašne).
Osim toga, on je na svom prvom putovanju u Jerusalim kupio - kuću svetog Jovana Bogoslova. U toj kući je soba Tajne večere, jevanđeljska "gornja soba", "gornjica", u kojoj je Gospod apostolima oprao noge i u kojoj je na poslednjoj večeri ustanovio Evharistiju, Svetu tajnu pričešća. Tu se, kasnije, po Vaskresenju, Gospod javio svojim učenicima. Obećao im je silazak Duha Svetoga na njih i rekao da se ne udaljavaju iz Jerusalima dok se to ne zbude. Bilo je to na dan Vaznesenja Gospodnjeg, na Spasovdan. Ispod "gornjice" je Davidov grob. Tu je sveti Sava podigao crkvu Svetog Jovana Bogoslova. Nije se vraćao kući dok gradnja nije bila gotova.
Manastir Svetog Jovana Bogoslova (kuća - konak i crkva) sveti Sava je dao kao metoh Lavri svetog Save Osvećenog, gde je, kao i u manastiru Časnog Krsta (Podnožja Božijeg) - koji je sagrađen na mestu gde je raslo trojedno drvo (iz jednog korena izrasle su grane tri različita drveta: kiparisa, kedra i bora) od kojeg je napravljen Krst na kojem je raspet Gospod - osnovao monašku koloniju.
Sveti Sava je osnovao srpsku monašku koloniju i u manastiru Svetog Save osvećenog, kojom su, kasnije, 130 godina upravljali Srbi. Treba reći da je ovaj manastir važio, a važi i danas, kao mesto najstrožeg monaškog podviga.
Ali, ne treba zaboraviti da je sveti Sava Srpski bio od Boga prizvani monah. On je to bio u mladosti, kada je napustio raskoš svog oca vladaoca i otišao u manastir, tako je živeo, takav je bio i kada se upokojio. Kao usrdni monah, revnitelj, strog prema sebi, on je boravak u Svetoj zemlji iskoristio da porazgovara sa pustinjacima, anonimnim podvižnicima, tim od ljudi neznanim svetiteljima, i da kao na Izvoru živonosnom napoji svoju, Boga stalno žednu dušu. Boravak i Svetoj zemlji iskoristio je da nabavi utvari i relikvije za mladu Srpsku pravoslavnu crkvu kojoj je bio glava, da je utvrdi podrškom jerusalimskog (a kasnije i aleksandrijskog i antiohijskog) patrijarha i monaškim kolonijama tamo gde sve podseća na Isusa Hrista, ali i da - poradi na sebi, da što je moguće više izbistri svoju dušu. Sveti Sava je znao da duhovna iskustva pustinižitelja nemaju cijenu.
Gdje god je stigao, na ovim svetim mestima sveti Sava je obavljao službu Božiju. Odlazeći iz Jerusalima, Sveti je (vjerovatno od patrijarha) dobio na poklon lepo srebrno žezlo, ukrašeno pri ovalnom vrhu dijamantima. Ovo žezlo bilo je u manastiru Mileševi do 1545. godine, kada je, radi sigurnosti, preneto u rzinicu manastira Svete Trojice kod Pljevalja, gdje se i sada nalazi. Za ovo čudotvorno žezlo vezana su mnoga isceljenja.
Prije nego se ukrcao na brod, u povratku iz Svete zemlje, sveti Sava je u luci Akr kupio od Latina crkvu Svetog Đorđa i ustupio je Lavri Svetog Save Osvećenog, čiji je ona metoh bila ranije.
Autor:Jovan Plamenac
