Praznik posvećen Svetom proroku Iliji,koji se rodio u gradu Tesvit i koji se smatra jednim od najvećih proroka u hrišćanstvu.
Mladost je proveo u bogomisliju i izgovaranjumolitvi u pustinji. Zbog tačnog predskazivanja događaja bio je stalno proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje. Zbog njih, a i da bi pokazao veliku vlast Božju, Ilija izvede mnoga čuda, od kojihneka ostadoše zauvek zapamćena.Jedno od najvećih beše ono kada je zatvorio nebo, pa kiše nije bilo tri godine i šest meseci. Za to vreme provodio je dane u pećini nedaleko od grada Jerihon, u osami. Tu,u zatvorenoj pećini,beše saamo jedan uski otvor kroz koji mu je orao povremeno dolazio,donoseći po nekoliko kapi vode i mrvice hrane iz udaljenih reka i zemalja.Danas se na tom mestu nalazi Manastir Svetog Đorđa Hozeve,čiji monasi održavaju pećinu kao najveću relikviju. Pred smrt,Ilija preseče svojim ogrtačem vodu u Jordanu, potom odredi Jeliseja za naslednika, predade mu ogrtač i uznese se na nebo u ognjenim kolima koje su vukli ognjeviti konji.
Pravoslavni hrišćani veruju da se Sveti Ilija vozi plamenim kolima i zato se kad grmi kaže da to tutnje konji Ilijina. On je taj koji određuje gde će i kad padati kiša,kad će da bude suša. Ovaj svetac donosi oluju i nepogodu,odlučuje kad pucaju gromovi, udaraju munje. Misli se da tada on gađa đavola,jer narod tvrdi da svako mesto koje je munjom pogodio Ilija označava i mesto gde stoji đavo. Priča se da Ilija zaboravi kad je njegov dan, pa svake godine pita svoju sestru Ognjenu Mariju, a ona ga slaže da je praznik već prošao da Ilija ne bi gormovima i munjama mnoge štete naneo. Zato se,kad grmi na ovaj dan , kaže:"Prisetio se Ilija."
Do Drugog svetskog rata ovaj dan svečano su proslavljale prištinske ćurčije i priređivali pir o kome se pričalo čitave godine.Kuči,Vasojevići i ostali brđani u Crnog Gori o Svetom Iliji takođe izlaze na sabore , i to posle 10 sati. Obično se narod okuplja na nekoj čistini pored vode, omladina igra i veseli se,a stariji u grupama razgovaraju o letini i opštim stvarima. Na ovim saaborima najviše se prodaju med i proizvodi od meda, rakija i vino.Pred polazak, domaćini se čašćavaju voćem i pićem. Sabori su veoma dostojanstveni i jedna su od retkih prilika da se sastanu prijatelji i rođaci iz ponekad veoma udaljenih i raštrkanih sela.
Sličan običaj ima i narod Pčinje, s tim to se za taj sabor skupe pare, pa se kupi vo ili dosta jagnjića. Onda se obrće ražanj i dobro mezeti.
Takovci priređuju sabore kojima svečano proslavljaju ovaj daan i čine razne stvari da dogodine ne bude oluje i grada.Tako,na primer, tri mladića u toku noći obilaze selo i zakopavaju pile kod porte govoreći:"Bije nas grad, što ne nosimo pile." Ovde se takođe veruje da treba strogo voditi računa da neko ne mrsi u petak pred Svetog Iliju. Ponekad muškarci izlaze pred kuću i pucaju iz puške u oblake Svetog Ilije,a valja zaklati i petla za ručak Iliji.
Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa majke njime namažu decu po obrazima da budu zdrava. U južnoj Srbiji kažu da će istruliti svi orasi i lešnici ako grmi i pada kiša na ovaj dan. Slavi se kao krsna slava ali se ne kuva žito,jer se smatra da je Sveti Ilija i danas živ.
Autor:Dragomir Antonić,etnolog
