Dok oni koji ga nisu posetili mogu za Pančevo misliti da je predgrađe Beograda, poznato po zagađenju i naftnoj industriji, ponosni meštani ovog lepog velikog banatskog grada mogu sa punim pravom reći da je ovaj grad najbliža Evropa za žitelje prestonice. Pančevo je svojom burnom istorijom, industrijskom tradicijom, multikulturalnošću koja traje vekovima i velelepnim građevinama u starom jezgru, svakako pravi evropski grad, uprkos ekonomskim teškoćama koje, međutim, nisu mimoišle ni mnogo razvijenije krajeve Starog kontinenta.

Iako grad razvijene industrije, Pančevo nije okrenulo leđa svom bogatom i plodnom zaleđu, pa se tako leti najviše uživa u brestovačkom bostanu, a zimi u kiselom glogonjskom kupusu.

Pančevci vole i krompir „u gaćama", pogačice sa čvarcima i nadaleko čuveni pančevački hleb, na koji bez griže savesti mažu mast i posipaju alevu papriku. Kako tek odoleti šunki išibanoj košavom, proji žutoj kao sunčev zrak, rinflajšu koji je, uprkos izvornom
korenu imena, od kokošijeg mesa, i štrudli od maka crnog kao banatska oranica. Dok se, pak, za štrudle kaže da su mekane kao banatska duša.Jedan od starinskih recepata su taliri, a evo i recepta:

Potrebno je:

1 kg brašna
350 g sitnog kristal-šećera
5 jaja
250 g tečnog meda
2 kafene kašičice sode bikarbone
1 kašika cimeta
1 kašika mlevenog karanfilića
strugana kora jednog limuna

Jaja i šećer umutiti mikserom, pa dodati med. Brašno prosejati, pa pomešati sa sodom bikarbonom i začinima. Spojiti sastojke i umesiti čvrsto testo. Potom ga umotati u kesu i ostaviti da prenoći na sobnoj temperaturi. Sutradan ga premesiti, razviti oklagijom, pa manjom modlom, kao za vanilice, vaditi pogačice. Peći kratko. Spajati ih pekmezom od kajsija i malo pritisnuti kako bi bilo dovoljno pekmeza da se za njega zalepe mleveni orasi. Samleti orahe, pa njima obložiti strane talira.