Između visokih planinskih vrleti, na mestu gde Đetina teče kroz kotlinu, smestilo se Užice, centar Zlatiborskog okruga i grad Era – ljudi posebnog duha, koje karakteriše duhovitost, domišljatost i preduzimljivost.
U erskom kraju se jede polako. Uživa se u svakom zalogaju sa ovog područja: jakoj i ponekad kaloričnoj hrani, izvrsnim domaćim žestokim pićima i desertima u kojima se ne štedi na sastojcima. U selima užičkog kraja kuhinja se naziva „kućom", a samo u gradu – kuhinjom. Ognjište, kao centralni deo u svakoj kući, od pamtiveka je bilo kultno mesto. Pored njega se spavalo, grejalo, pekao se hleb i spremala jela.
Hleb se u selima pekao samo na ognjištu, uglavnom od kukuruznog brašna. Pšenično brašno se koristilo za hleb samo u svečanim prilikama. U svakoj svečanosti jelo se i pilo, uz obaveznu zdravicu. Igralo se kolo, svirale truba i frula...
Tradicionalna, prirodna i zdrava hrana zaštitni je znak užičkog kraja. Najprepoznatljiviji specijalitet jeste komplet lepinja, ili popularno, lepinja „sa sve". Pravi se tako što se u već pečenu lepinju razbije jaje i pomeša sa starim kajmakom. Lepinja se potom prelije pretopom, koji je zapravo moča od svinjskog ili jagnjećeg pečenja.
Drugi najpoznatiji užički specijalitet je užička pršuta uz druge specijalitete od sušenog mesa, kao što su užička kobasica, stelja ili kavurma. Ovaj kraj je bogat gljivama, pa evo i jednog tradicionalnog recepta.
200 g bukovača
200 g vrganja
200 g jajčara
200 g lisičarki
2 struka mladog crnog luka
1 struk mladog belog luka
4 kašike ulja
200 g pirinča
1 kašičica suvog bosiljka
1 kašičica suve hajdučke trave
so
biber
Propržiti na ulju na uske kolutove sečene crni i beli mladi luk, zajedno sa percima (zeleni deo). Potom dodati na veličinu zalogaja sečene pečurke i ostale začine. Kratko propržiti, pa dodati pirinač i sipati vode bar 3 prsta iznad. Sve dobro promešati, staviti
šerpu u pećnicu i peći dvadesetak minuta.
Autor:D.Zagorac
