Novi Sad ,drugi najveći i, jedan od  najlepših gradova u Srbiji, politički, kulturni, obrazovni i privredni centar Vojvodine, grad koji je manje od stotinak godina u sastavu Srbije, a „tek" 300 godina otkako je osnovan, Novi Sad ima danas, posle Beograda, sigurno najvažniju ulogu u društvenom i političkom životu zemlje. To je grad koji i u teškim vremenima svima pruža šansu i koji kao magnet privlači ljude iz cele Srbije, regiona ali i Evrope i sveta.

Njegov jedinstven položaj na Dunavu, sa kojim, za razliku od Beograda, živi i u njemu uživa, obližnje padine Fruške gore, Petrovaradinska tvrđava koju zovu i Gibraltar na Dunavu, salaši u nepreglednim ravnicama severno od grada, staro gradsko jezgro i tornjevi crkava, lepe i očuvane zgrade različitih stilova i iz epoha, multietnički karakter koji je živ i danas, i pored burne istorije u kojoj je bilo i stravičnihdogađaja, čine privlačni mozaik glavnog grada Vojvodine i daju mu šarm koji neke posetioce pridobije otprve,
a neke osvaja polako i uporno.

Posebna priča su Novosađani, otmeni i pristojni, a opet veseli, suzdržani, ali u posebnim trenucima razuzdani, tolerantni, ali ponekad i distancirani, vredni i organizovani, i te kako spretni i sposobni.

Baš kao što su i ostale prve kulturno-prosvetne institucije srpskog naroda nastale u Novom Sadu, ovde jenapisan i štampan, još 1877. godine, „Veliki srpski kuvar" Katarine Popović Midžine, prvi kuvar na našemjeziku, pa se može reći da su savremeno kulinarstvo i kultura ishrane u srpskom narodu začeti upravo ovde, u Novom Sadu. Gastronomija Novog Sada, baš kao i njegova arhitektura, obeležena je pre svega srednjoevropskim ili austrougarskim uticajem, pa smo tako od Novog Sada i uzeli mnoge navike, pa i onu da ujutru doručkujemo, što u ostatku Srbije nije bio običaj. Ovde su se u isto vreme kad i u Beču i Pešti pravile gomboce i, nasuvo, knedle i štrudle, fijaker-gulaši i perkelti, rinflajši i beli sosovi, kitnikezi i london-štanglice, žerbo kocke i doboš torte. Ta se tradicija nastavila i do danas.

U poslednje vreme se, međutim, mnogo više jedu pečenja i roštilj u mnogobrojnim i uglavnom punim kafanama i restoranima u Veterniku, Futogu i Kamenici, ali i riblje čorbe i pečeni ili pijani šaran, smuđ, pastrmke – u čardama u koje valja otići kolima malo dalje od centra ili na Ribarskom ostrvu, ali i italijanska, kineska, japanska i druga egzotična jela u otmenim ili pretencioznim restoranima duž ulica Dunavske, Zmaj Jovine ili Laze Telečkog.

Novi Sad je i tradicionalan i moderan, voli i tamburaše i trubače, i za sada sve upija i dovodi u sklad, pa, kao i u prošlosti, i danas predstavlja primer za pristojan, umereno veseli, polagan, ali ipak i lep i uspešan život u našoj  Srbiji koju volimo.

"Gastronomski vodič kroz gradove i opštine Srbije",Dejan Zagorac i Slobodan Marjanović