Pre skoro pola veka Tvigi je prošetala minić, koji je postao najmoćnije oružje za osvajanje muškaracaSkoro pola veka je prošlo otkako je mini suknja izazvala revoluciju u modi, nakon što ju je čuvena engleska manekenka, danas 60-godišnja Tvigi, prvi put prošetala modnom pistom, a odevni predmet skrojen od minimalnog parčeta tkanine učinila jednim od najmoćnijih ženskih oružja za osvajanje muškaraca.
Krhka i dugonoga Tvigi razbila je vekovni modni tabu koji nije dozvoljavao da suknja otkriva noge pristojne devojke, a u vreme Skarlet O'Hare, na primer, ispod ruba suknje smeo je da viri tek špic cipele, i to samo koji centimetar, što je sputavalo čuvenu Skarlet da celom svetu pokaže svoje prelepe noge, kojima se ponosila. U toj slobodi pripadnice nežnijeg pola mogle su da uživaju tek sto godina kasnije zahvaljujući modnoj dizajnerki Meri Kvant.
EKONOMIČNE DVADESETE To što danas nesputano šetaju minjake, žene, pre svega, treba da zahvale krizi koja je pogodila planetu posle Prvog svetskog rata kada su dugačke suknje sa raskošnim podsuknjama i volanima zamenile skromnije i jednostavno skrojene ravne suknje čija je dužina dosezala do listova. Promena viševekovnog pravila oblačenja opravdana je tada stihom jedne pesme: „Suknje su skraćene, haljine podrezane, manufakturu štedimo, štedimo, građani, štedimo, rođeni, na svemu".
Velika depresija koja je zavladala 1929. godine, a potom i Drugi svetski rat samo su olakšali put probijanja mini suknje. Žene koje nakon dva rata ostaju udovice preuzimaju na sebe i muške poslove, sve češće su na rukovodećim mestima, prinuđene su da se late teških „muških" poslova, a zbog nepraktičnosti korseti i široke suknje do zemlje odlaze u istoriju. Suknje se u to vreme završavaju tik ispod kolena, što je sve do 60-ih bila mera pristojnosti.
TVIGI SINDROM A onda se pojavila Britanka Lesli Hornbi Tvigi, visoka 169 centimentara, sa svega 48 kilograma, koju su zbog zadivljujućih proporcija (80-55-80) i mršavih nogu obožavali svi kreatori Ujedinjenog Kraljevstva, a pre svih Meri Kvant, vlasnica butika Bazar i izumitelj minića čiji je zaštitni znak postala i do danas ostala upravo Tvigi.
Legenda o nastanku minjaka kaže da je Meri jednom prilikom zatekla svoju prijateljicu Lindu u zanilmljivoj pozi kako pere pod. Umesto da donji rub suknje zadene za pojas, kako su to žene uglavnom radile, Linda je suknju jednostavno podvrnula do iznad kolena. Zadivljena prizorom, Kvantova je posle samo nekoliko dana u svom butiku na Kings Roudu promovisala ultrakratke suknjice. Međutim, tek pod stare dane mama mini suknje, kako su zvali Kvantovu, priznala je da za modni izum veka nije zaslužna ona, već londonske ulice. Naime, u prodavnicama je često sretala devojke koje su iz ljubavi prema rokenrolu i momcima skraćivale suknje, ali je ona među prvim dizajnerima komercijalizovala taj trend. A priču o prijateljici i pranju poda koristila je da se odbrani od optužbi da mini suknjom promoviše nemoral i nepristojnost.
Zanimljivo je da mini suknja ima i tatu - francuskog kreatora Andreu Kureža, koji je 1961. godine mini suknju uvrstio u svoju kolekciju, a pošto se nije mnogo razumeo u biznis, nije dugo opstao u modi i bankrotirao je. Za razliku od njega, Meri Kvant je mnogo učinila da se mini suknje ne nose samo na pistama već, na radost muškaraca, i na ulicama. Mini je lansiran 1962. godine na transatlantskom brodu Kvin Elizabet, na reviji koja je postigla ogroman uspeh, nakon čega je Kvantova priredila neobičnu reviju u Americi - njene manekenke su sa piste izašle pravo na Brodvej, paralisale saobraćaj u centru Menhetna i privukle stotine radoznalih posmatrača.
Za razliku od Amerikanaca, Britanci su izvesno vreme bili suzdržani prema mini suknjama. U mnogim državnim institucijama širom sveta minić je bio zabranjen, a Vatikan ga je proglasio „suštim bezobrazlukom", dok je legendarna Koko Šanel izjavila: „Kolena su najbezobrazniji deo ženskog tela, njih treba skrivati!" Međutim, pokazalo se da vreme radi u korist mini suknje. Bez obzira na loše početne prognoze, nije izašla iz mode, već je inspirisala generacije modnih kreatora posle Meri Kvant, kojoj je 15. novembra 1966. godine kraljica Jelisaveta Druga uručila orden Britanske imperije odajući priznanje jednom od najizazovnijih modnih odevnih predmeta. Britanskoj kraljici pridružili su se i britanski ginekolozi koji su izjavili da je od pojavljivanja mini suknje u zemlji značajno porastao natalitet.
U vreme seksualne revolucije modni kreatori su dokazali da lakomislenost nema granica, pa klasičnu mini suknju zamenjuje supermini suknja. S druge strane, osamdesetih godina kratke suknje čija se dužina završava za dlan iznad kolena polako ali sigurno ulaze i u poslovnu modu. Danas je pak mini suknja neizostavna u ormaru devojke čiji se život svodi na obilaženje gradskih žurki i modnih revija, a kakav vodi, na primer, Paris Hilton, koja je prošle godine lansirala modnu kolekciju čiji je zaštitni znak bila mini roze haljina s natpisom: „That's hot".
Priredio Rajko DOSKOVIĆ
