Šta je bolje za vas, trčanje ili hodanje? Iako slične aktivnosti, postoji ogroman broj stvari po kojima se razlikuju, od potrošnje energije i grupa mišića koje pogađaju, do stresa koji predstavljaju za telo i koristi koje od njih dobijamo.

Ukoliko je vaša želja manji broj kilograma i vitkija građa, onda trčanje odnosi ubedljivu pobedu. Pomislićete – logično, trčanje sagoreva mnogo veći broj kalorija i predstavlja intenzivniji oblik treninga za telo, međutim prednosti trčanja vidljive su čak i ukoliko je potrošnja kalorija za vreme pešačenja na nedeljnom nivou slična onoj za vreme trčanja. Drugim rečima, čak i ukoliko pešačite skoro duplo duže nego što neko pretrči u toku nedelje, on će i dalje lakše od vas biti u stanju da održi svoju kilažu.

U jednom istraživanju sprovedenom nad desetinama hiljada aktivnih ljudi – trkača i šetača – trkači su po pravilu bili vitkiji, i imali manji broj kilograma i obim struka. I ne samo to, već su i pri ponovljenom testiranju nekih šest godina kasnije mnogo bolje održali svoju liniju u odnosu na šetače. Ovo je posebno bilo izraženo među trkačima starijim od 55 godina. Kao što se može pretpostaviti, ova grupa trkača nije imala posebno visoku nedeljnu kilometražu tako da su im šetači bili ravnopravni, ako ne i ispred njih po utrošenoj energiji za vreme treninga. To međutim nije imalo praktično nikakvog uticaja na rezultate istraživanja – trkači su jednostavno uspevali da budu mršaviji bez obzira na sve.

Zbog čega dolazi do ovoga? Zar nas celoga života ne uče da što se sporije krećemo više trošimo energiju iz masnih naslaga umesto iz ugljenih hidrata. Ukoliko potrošimo isti broj kalorija, zar nas šetanje ne bi trebalo učiniti vitkijim?

Deo odgovora može se kriti u intenzitetu treninga. Istraživanja su pokazala da trčanje visokog intenziteta nastavlja da sagoreva kalorije u organizmu satima nakon treninga. Naravno, najveći broj rekreativaca u svojim programima nema ili ima ograničen broj ovakvih treninga, ali efekti su i dalje vidljivi. A moguće je da se odgovor uopšte i ne krije u tome koliko trkači i šetači troše za vreme treninga već u kojoj meri nadoknađuju potrošene kalorije.

U jednom eksperimentu učesnicima je dato da sat vremena trče ili hodaju, a zatim su bili slobodni da se posluže okrepom i konzumiraju je u onoj meri u kojoj oni smatraju da je najoptimalnije. Rezultati su bili takvi da su šetači u proseku konzumirali 50 kalorija više nego što su potrošili za vreme treninga, dok su trkači konzumirali čitavih 200 kalorija manje nego što su potrošili.

Istina je, trčanjem se troši veći broj kalorija, ali kod trkača je takođe primećeno i veće prisustvo hormona koji u telu ima funkciju da suzbija apetit. Kod šetača do te promene nije došlo. O ovoj ulozi trčanja u suzbijanju apetita pisali smo već ranije kada je ukazano na potrebu da trkači unose hranljive materije u organizam nakon napornih treninga makar i na silu jer je moguće da za tim neće osećati potrebu.

Dakle, po pitanju dijete i gubitka kilograma trčanje odnosi ubedljivu pobedu. Ali kakav uticaj na generalno zdravlje imaju trčanje i hodanje, i da li je tu prednost jedne vrste aktivnosti toliko očigledna?

Nova naučna saznanja pokazuju da su po tom pitanju trčanje i hodanje jako bliski, a u nekim situacijama hodanje ima i izražene prednosti. Jedno istraživanje koje je merilo rizik od visokog krvnog pritiska, visokog holesterola, dijabetesa i srčanih problema pokazalo je da su aktivni ljudi u mnogo manjoj opasnosti da obole nego oni sedentarni. Ali ukoliko uzmemo potrošnju kalorija kao merilo za poređenje i tako posmatramo trkače i šetače, onda su rezultati šetača ipak bili nešto bolji. Ne značajno ali primetno.

Naravno, treba imati u vidu da bi u takvim slučajevima pešaci trebalo da provedu duplo više vremena u treningu te da to možda i nije najefektivnije, ali ipak je rezultat koji ne bi trebalo ignorisati.

Neki naučnici, pak, ne slažu se sa ovakvim tumačenjem. Po njima, osobe koje šetaju umesto da trče obično su u mnogo gorem fizičkom stanju, tako da bi kod njih i mali napredak po pitanju kondicije mogao doneti velike koristi u odnosu na trkače koji već imaju određenu formu. U svakom slučaju, i jedno i drugo bolje je nego provoditi vreme u fotelji ili ispred televizora.

A koliko je neaktivnost loša po vaše zdravlje i liniju? Vratimo se na jedan od prethodnih primera u kojem su trkači i šetači provodili sat vremena na traci a nakon toga su mogli da se posluže okrepom po svom nahođenju. Drugi deo tog eksperimenta bio je da i jedni i drugi provedu sat vremena u mirovanju a zatim postupe isto. Nakon tih sat vremena obe grupe unele su u proseku 300 kalorija više nego što su potrošile. Samo sedenje i mirovanje, ništa drugo, u inače aktivnim ljudima probudilo je apetit i izazvalo nepotrebno prejedanje.

I konačno, kao odgovor na pitanje sa početka teksta – šta je bolje za vas, trčanje ili hodanje? Odgovor je bilo šta što će vas na neki način pokrenuti. Ukoliko možete – trčite. Ukoliko ne možete – pešačite. Ali nikako, nikako nemojte sebi govoriti kako je nevažno i provoditi vreme ispred televizora. To je nešto najgore što možete učiniti za sebe i svoje zdravlje.