Sveti Prokopije rođen je u 2.veku u Jerusalimu.Stupio je u službu zloglasnog cara Dioklecijana i dostigao visok vojni čin.

U vreme progona hrišćana,car ga pošalje u Aleksandriju da tamo zatre hrišćane,ali mu se na putu javi Gospod,odvrati ga od namere i privoli za svoju veru.Ovo izdajstvo razbesne cara,koji naredi da Prokopija bace na najteže muke.U tamnici,svecu se javi Hrist,ohrabri ga da istraje i prekrsti u hrišćanstvo.

U Popovom Polju u Hercegovini smatraju ga za ognjevitog sveca, u koji još spadaju Sveti Ilija,Ognjena Marija i Sveti Pantelija.Na te verske praznike i susvetce ne radi se klasom da se žito ne bi upalilo ili da ga vetar ne bi raznosio.O tome govore stihovi:

Gromom bije gromovit Ilija
Vatrom pali Ognjena Marija,
Jarom veje Prokopije
Potpiruje sveti Pantelija.

U mnogim krajevima na ovaj dan priređuju se svadbe,jer je Prokopije zaštitnik mladenaca,tako da nema zlih očiju niko ne može da urekne mladu u svatove U Bosni misle da tog dana,Prokopije posećuje svadbe i deli blagoslove,zato u zdravicama obavezno nazdravljaju svetitelju.

U Srbiji se kaže da je Prokopijevdan težak praznik.Tog dana kamen i drvo u vodi prokopni.Bunardžije slave Svetog Prokopijak,pa tog dana ne rade.Slave ga i rudari kao svog zaštitnika,te tog dana ne kopaju rudu već samo osiguravaju jamu direcima i krstom Svetog Prokopija teraju podzemne demone.

Uselima se ne diraju ašov i lapata,i ništa se ne bode u zemlju.
Priča iz Stiga kazuje da je neki seljak kopao bunar na Prokopijevdan i iskopao crnu,smrdljivu vodu,od koje se pogušila sva čeljad u kući.Kad je kopač osetio da i njega hvata slabost,pao je na kolena i počeo da moli sveca za milost i oprost.Svetac se pojavi sa cvetnim vencem na glavi,ponudi seljaka vinom i ovaj povrati snagu.Zatim svakom iz kuće poturi vino pod nos i svi se probudiše.Seljak se zareče da će od tada slaviti krsnu slavu Svetog Prokopija.

Žene u Srbiji ne daju deci da se kupaju u rekama i jezerima i dobro paze da niko ne pre rublje da ne izazivaju Prokopija.

Autor: Dragomir Antonić,etnolog