Jedna od najstarijih priča o svetom Nikoli kao zaštitniku dece odvija se mnogo nakon njegove smrti. Baš na dan kada se slavi ovaj dobri svetac, u Miru je upala banda arapskih gusara sa Krita. Pirati su opljačkali crkvu svetog Nikole i uzeli blago iz nje kao svoj najvredniji plen. Dok su napuštali grad, zarobili su mladića Bazilijusa, koga je vođa pirata odabrao kao svog ličnog slugu u nameri da ga dečak služi vinom i hranom, jer ne zna arapski jezik, pa pred njim može da vodi važne razgovore. Jadni dečak je svakoga dana pojio svog gospodara vinom iz njegove zlatne čaše.
Prošla je skoro godina, a tuga Bazilijusovih roditelja za otetim sinom je bila sve jača. Približavao se sledeći praznik sveti Nikola. Bazilijusova majka nije htela da se pridruži proslavi, ali se tihim molitvama kod kuće molila svetom Nikoli da joj čuva Bazilijusa. Za to vreme, mladić je i dalje služio vinom svoga arapskog gazdu.
Baš na dan prazinka, dok je držao zlatni pehar vina, ispred preplašenog Bazilijusa stvorio se odjednom sveti Nikola i blagoslovio je dečaka. Iznenada, dečak se neobjašnjivo našao u kući svojih roditelja u Miri. Kada su roditelji videli svoga sina, koji je još uvek držao u ruci zlatni emirov pehar, nastala je neopisiva radost. Od tog dana Nikola se smatra zaštitnikom dece.
