Čitava Toplica slegla se u centar Prokuplja 7. oktobra 1912. godine. Uz zvuke marša „Drino vodo hladna” ka Markovom kamenu, pa dalje prema Kumanovu strojevim korakom odlazili su sinovi, braća i tek venčani supruzi, seljački sinovi koji su gunj zamenili za vojnički šinjel, da „svrše narodnu stvar“ pa da se vrate svojim njivama.  Pet hiljada cvetvova Toplice, Jablanice i Zaplanja, stari između 21. i 31. godine, vojnici pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“, uzdigutih glava su kretali da „svete Kosovo“. Majke, sestre, deca i ostareli očevi ispratili su ih sa zebnjom u srcu, nadajući se brzoj pobedi i srećnom povrataku kući. Niko nije ni sanjao da će svoje najmilije videti tek za osam godina, i to samo one koje je sudbina poštedela stradanja u ognju i paklu rata.

Od kuće su otišli mladići, seljaci. Vratili su se prekaljeni ratnici, ponosnog držanja i grudi otežalih od silnih odlikovanja. Do povratka ih je vodio dug put.  Puk „Knjaz Mihailo” je učestvovao u svim bitkama Prvog balkasnog rata: Kumanovskoj, Prilepskoj i Bitoljskoj. Posle kraćeg zatišja, nakon pobede nad Turcima, došlo je do sukoba sa dojučerašnjim saveznikom, Bugarskom. Na krvlju natopljenim obalama Bregalnice Topličani su počeli da stiču oreol nepobedivih, koji nikad ne uzmiču. Nakon iznenadnog bugraskog napada puk „Knjaz Mihailo” je među prvima pohitao u pomoć drugovima iz teško pritisnute Drinske divizije. Pred polazak, komandant jednog bataljona, Jordan Milovanović, svojim vojnicima je održao govor.  Pokažite se dostojni svojih predaka, Jug Bogdana, Toplice i Kosančića, budite heroji kakvi beste na Bitolju. Put za Prokuplje, moji sokolovi, vodi preko Sofije. Za mnom, napred! Vojnici su uz pesmu krenuli za svojim komandantom.

Za vreme Prvog i Drugog Balkanskog rata i Prvog svetskog rata u sastavu Gvozdenog puka je učestvovalo oko 19.000 boraca,a sam Gvozdeni puk je učestvovao u svim najvažnijim bitkama.Puk se u Prvom Balkanskom ratu borio u Kumanovskoj,Prilepskoj i bici za Prilep,a podatak da su u Drugom Balkanskom ratu u borbama protiv Bugara poginulo 50 posto vojnika,komandant puka,svi komandanti bataljona i svi komandiri četa,dovoljno govori u kakvim je bitkama Gvozdeni puk učestvovao.

U čuvenoj Bregalničkoj bici, Gvozdeni puk je stekao besmrtnu slavu kada je 18.juna 1913.jurišom na kotu 650 probio bugarski front i samim tim rešio pitanje pobednika.
U Prvom svetskom ratu,Gvozdeni puk je učestvovao u bici na Ceru,baš na čuvenom Tekerišu,kao i u Kolubarskoj bici.Pamti se i čin komandanta puka,pukovnika Milivoja Stojanovića,koji je videvši da mu vojnici masovno ginu,poveo puk u juriš na neprijatelja.Juriš je uspeo,Kremenica je osvojena,a pukovnik Stojanović je poginuo u jurišu.U čast pukovnika Milivoja Stojanovića,čuveni kompozitor Stanislav Binički je komponovao pesmu "Marš na Drinu".

Nakon smrti pukovnika Stojanovića,komandu nad Gvozdenim pukom preuzima treći ratni komandant,pukovnik Dimitrije Milić,a početkom 1915. Gvozdeni puk biva prebačen u Makedoniju,da bi ojačao front prema Bugarskoj.Prilikom povlačenja preko Albanije,Gvpzdeni puk je poslednji napustio teritoriju Srbije,što je vojnicima jako teško palo,pa je major Vojislav Gojković morao da održi govor,pokušavajući da uteši hrabre borce:

"Vašoj slavi ravne nema.Vi ste junaci nad junacima!Bugari udruženi sa Nemcima i Austrijancima navalili su na nas i prirodno je da nismo mogli odoleti toj velikoj navali.Mi nismo propali i nećemo propasti,jer nismo sami.Sa nama je velika Rusija,bogata Francuska i moćna Engleska.Naši saveznici nas neće ostaviti i oni će nam pomoći.."
Nakon oporavka na Krfu Gvozdeni puk se 18.jula 1916.vratio na front zauzimanjem Gorničeva.

U Gvozdenom puku su se rame uz rame sa muškarcima borile i dve žene.Žene heroji,čuvena Milunka Savić i Engleskinja Flora Sends.

4.novembra 1916.Gvozdeni puk osvaja kotu 1212 ,čime se oslobađa Bitolj,vrlo aktivno učestvuje u proboju Solunskog fronta,a posebno se ističe u oslobađanju Niša,Aleksinca,Paraćina,Svilajnca i stiže sve do Grocke.Gvozdeni puk nastavlja nakon toka svoj ratni put,prebacuje se preko Dunava i oslobađa Zrenjanin,a 7.novembra 1918. oslobađa Kikindu.Krajem 1918.Gvozdeni puk je prebačen u Beograd i sve do 5.maja 1920 se nalazio u Beogradu,kao deo Gardijske jedinice.Tek kada je formirana Garda,Gvozdeni puk je demobilisan i malobrojni preživeli vojnici su se mogli vratili u Toplicu.

Za pokazanu hrabrost,ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima odlikovano je 255 oficira,podoficra i redova Gvozdenog puka,a čak 35 najhrabrijih vojnika je dva puta odlikovano istim ordenom.Zastava Gvozdenog puka je takođe najodlikovanija zastava srpske vojske.

Francuski maršal Franše de Epere je o Gvozdenom puku rekao sledeće;
"To su seljaci,skoro svi.To su Srbi,tvrdi na muci,trezveni,nesalomivi.To su ljudi slobodni,gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva".