Praznik posvećen Svetom velikomučeniku Đorđu,koji je rođen u imućnoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji. Za ovozemaljskog života bio je tribun u vojsci cara Dioklecijana.Kad je car pokrenuo novi talas proganjanja hrišćana,Sveti Đorđe pred svima priznade svoju veru i odbi da učestvuje u progonima.Zbog toga bi bačen na najstrašnije muke i umoren razapet na točku.Bog mu podari moć da pomaže u bedi i nevolji svakom božjem stvoru koji mu se obrati molitvom,pa se zato Svetitelj često javlja u snovima onih koji ga prizivaju,daje im savete i čini razna čuda i spasenja.
Kod Srba je Đurđevdan veliki praznik.
Nekad se pre odlaska na đurđevdanski uranak prvo umivalo vodom u kojoj je prethodne večeri bilo potopljeno sveže nabrano bilje.Uranak se održavao na pogodnoj livadi ili pored potoka i reke,odnosno na proplanku.Bere se bilje,pletu venčići,igra,peva,uz obavezno đurđevdansko jagnje,koje se peklo za vreme uranka.Ranije se jagnje nije jelo pre Đurđevdana.Ako je vreme pogodno,dobro je okupati se u reci.Žene u planinskim krajevima pre sunca idu u planine,beru trave,cveće,dren.Sve to umešaju u mekinje i nahrane ovce da budu zdrave preko cele godine i da se sačuvaju od svakakvih uroka.Da bi bilo više masla,pojedine planinke spremaju i posebne amajlije.Ubrano bilje,korenje,lišće,kopriva,pletu se u venac u koji se doda zemlja sa mravinjaka,ljuske oraha s badnjedanske trpeze i konjska potkovica.Sve se uveže crvenim koncem i stavi na bućku za maslo.Ovako pripremljena amajlija štiti od urokljivih očiju.Dobro je da žene naberu i vrbove grane i opašu se njima da ih ne bole leđa kad budu kopale.Muškarci vrbovo pruće odnose na njivu kao zaštitu od grada i zlih očiju vračara.
U selu Darosava u Šumadiji,domaćin ustane pre zore i odlazi na njivu,gde zabada krstiće od leskove grane,a žene kite kuću vencima od mlečike,đurđevka,u koje obavezno upletu i poneku grančicu graba i selena.Venci se pletu u Vodicama,Popovom Polju,takovskim selima i mnogim drugim krajevima.Zajedničko im je da se stavljaju po kapijama,torovima i štalama kao zaštita.
Venci se u Čačku takođe prave,ali se nikako ne unose u kuću.Smatra se da venac unesen u kuću može izazvati nesreću.
Nekad su devojke iz okoline Popovog Polja odlazile u grupama,uz ciku i veselje,da se povaljaju po mladom žitu da bi im kose rasle kao žito.Takođe prave ljuljaške,i to na drenovom drvetu,da bi bile zdrave kao dren.Pole odlaze u brda gde beru zanovjeti,zvijernice,ribice,povratića i još neke trave,s kojima pred spavanje bajaju da im mladoženja bude lep i pametan.
Mnogobrojni su običaji i kod stočara.Tada se izgoni stoka na katune ili bačije,gde se ostaje sve do kraja leta.Pre nego što se stoka potera,vrši se prva muža i to kroz prsten,da se mleko ne bi kasnije rasipalo.U selima na Vlašić planini,pri đurđevdanskom izgonu,čobanin legne na vrata tora i pušta da ga ovce preskaču,uveren da će ga posle lepo slušati.
Uobičajeno je klanje jagnjeta na Đurđevdan.U Šumadiji je to unapred i prazniku namenjeno jagnje,a u Jablanici sa zaklanim jagnjadima odlaze na uranak na planinu Tresku,na koju tada vrše prvi izgon stoke.
U selu Petnjik,kod Berana na Đurđevdan su ranije izjutra pucali preko stoke,davali stoci so i klali jagnje.Mladi su rano izjutra odlazili do vodenice da se malo poprskaju omajom(vodom koja se prska s vodeničinog kola) da bi bili zdravi tokom cele godine.
Dani oko Đurđevdana pogodni su i za bacanje čini.Zato u Pčinji u toku noći čuvaju zasejanu pšenicu i raž,da ne bi ko,na volšeban način ''obrao'' njivu,odnosno da bacanjem čini prenese rod na svoju njivu ili na njivu onoga koji ga je unajmio da to uradi.Veruje se da se osoba s natprirodnim sklonostima,obično je to žena,u gluvo doba noći na Đuđevdan iskrade iz kuće i dođe do tuđe njive.Ttu se skine i uzješe vratilo(deo sa razboja) obiđe njivu i sakupi rosu.Kasnije skupljenu rosu baci u svoju ili njivu onoga ko je radnju naručio,i tako ukrade rod.Sličnim postupkom može da se ''izmuze'' i mleko tuđih krava,a da im se i ne priđe.
Đurđevdan se slavi kao krsna slava.Po brojnosti svečara ,na četvrtom je mestu kod pravoslavnih Srba.
Autor:Dragomir Antonić
