fbpx

Ojakača, prozor srpske kozaračke duše

Ojakača, prozor srpske kozaračke duše

Ojkača je deseteračka pesma iz dva stiha, koji se završavaju dugim "ooj". Peva je tri ili pet pevača, ili celo kolo, u polutonu (sekundi). Može biti praćena jednostrunim ili dvostrunim guslama sviranim u istoj intonaciji, koja se u  muzičkoj teoriji smatra obrascem kakofonije. Tradicija ojkače, ili ojkanja posebno se gaji u Krajini, a naročito o Potkozarju. Kozaracka ojkaca je jako slicna ojkači sa Banije.

Postoji više teza i suprotnih mišljenja o nastanku imena "Ojkača". Mnogi tvrde da je njeno ime nastalo od glagola ojkati, što znači 'otegnuto i tužno pevati, naglašavajući i produžavajući glas 'o'. Ojkača je izražena u jednostavnoj melodiji pratećeg glasa i razvijenoj melodiji pevača koji vodi. Jedan zavodi pesmu dok su drugi pratnja. Međutim, da bi ojkača dobro zvučala ne sme se pevati kroz dernjavu, već složno - muški, a posebno pratnja. Ceni se onaj ko lepo zavodi pesmu, da melodiji daje milozvučni ton. Na ceni je pevač koji ima fin, istančan glas da se zvonko oseti iznad pratnje. Usklađenost pevača u izvođenju je veoma važna osobina dobrog pevanja, posebno u završnicama. Često se suglasnik v prilikom ojkanja može čuti tamo gdje mu nije mesto u seljačkom pevanju. Ovde se javlja dakle potreba kićenja reči, odnosno melodije sa viškom reči koji doprinose bogatstvu ojkače.

Ojkača je prozor kozaračke duše. To je "način' na koji Krajišnik plače, smeje se, zbija šale, provocira, pa i Bogu se moli. Šta bi za jednog krajišnika bio svet bez ojkače, kako bi samo mogao reći: ''Dok se Sunce preko neba kreće, Kozara se pokoriti neće"!?

Volim Pr'jedor, volim okolinu,
a najviše svoju đedovinu.

Sa Grmeča kliče bijela vila,
O krajino majko moja mila
Grmeč rađa vile I orlove,
A Kozara sive sokolove

***

"U tvojoj Kozari nikad nisam bio,
nit sam je vidio,
ali sam vidio kolo kozarsko,
oj, đevojko, dragaj dušo moja,
oj, đevojko ognjena, ljuta moja boljko,
oj, đevojko Knežopoljko,
vidio sam zaljuljano kolo kozarsko."

Branko Čopić

1922. godine o tom narodnom kolu iz Potkozarja zapisano je sedeće: "Igra se i peva po Knešpolju bez svirača ili tamburaša, i to ritmički uz pesmu. U kolu sastavljena mladež uhvati se za ruke ispod pasa, okreće se kratkim koracima i naizmjenično po grupama peva u osmercu i desetercu neku lirsku narodnu ili drugu pesmu. Tom prilikom izgovaraju svaki stih na slogove. Tako jedna grupa otpeva jedan stih, zatim to isto otpeva draga grupa iz istog kola. Svaka pesma počinje sa: "Oj, đevojko, draga dušo moja." Po ovome se nastavlja drugi i treći stih, npr.: "Men je babo kupio dukata, Pa se viju oko moga vrata."
Pesma u kozarackom kolu odžvanja radošću, nemirom, i zna biti zadirljiva i izazivačka. Npr.:

Čitluk selo, a Strigova dola,
Tu je mene zaticala zora.
Oj djevojko, dragaj dušo moja!
Oj djevojko, milo janje moje!
U mog ćaće četiri su sina,
A ja sam mu pusta bećarina.
Oj djevojko, dragaj dušo moja!
Oj djevojko, milo janje moje!

Kozaračko kolo se igra na levu stranu, sa rukama u prepletu. Tri pevača "prvače", a tri "polažu".

Narodno kolo se drži ujedno u velikom krugu. Onaj koji započinje pesmu u kolu na jednoj strani ima dvojicu koji mu pomažu, a ostali ga prate na njegovoj strani, dok druga strana kola ćuti. Oni koji vode zatalasaju kolo svom snagom prema drugoj strani i pevajući opet vrate kolo na staro mesto. Čim on završi pevanje, onda to isto pevanje započinje jedan, na drugoj strani, a dva ga pomažu i ostali ga prate na toj strani, dok suprotna strana kola ćuti. Onaj koji vodi pesmu svom snagom zatalasa kolo prema drugoj strani koja je pre pevala i dok ispeva pesmu kolo povrati odakle je ono pošlo.

Godiname je izvorna pesma Kozare i Potkozarja bila ignorisana od republickih medija SR BiH, ali ona je živela u narodu i ostala sačuvana od zaborava. Za vreme i posle zadnjeg "Otadžbinskog" rata vratila se i u medije. O ojkači se piše, snimaju se radio i TV emisije, organizuju Sabori pod pokroviteljstvom TV kuća i Ministarstva za kulturu Republike Srpske. Svake godine uoči Preobraženja održava se već tradicionalni Sabor ojkače kod manastira Moštanica, koji ima i takmičarski karakter.Na Saboru učestvuju izvorne grupe iz Republike Srpske,Krajine i Srbije.

 

Podeli ovu vest

25/01/2022 0 comment

U proleće 1804. godine Prvi srpski ustanak je uzeo maha, a ustanici opseli veća mesta i oslobodili dobar deo Beogradskog pašaluka. Ustanike valjevskog kraja su predvodili Mateja i Jakov Nenadović. Posle pobede nad Turcima na Svileuvi 11. marta Jakov Nenadović je opseo Šabac. Turci iz Bosne, zvornički paša Vidajić i Mula Nožina pošli su u pomoć ...

14/11/2024 0 comment

Manastir svetih Kozme i Damjana nalazi se na Zlataru u mestu Vodena Poljana, nedaleko od najvišeg vrha Zlatara - Golo brdo. Crkva brvnara izgrađena ...

20/08/2024 0 comment

Ovaj manastir nalazi se u Pridvorici, 28 km jugoistočno od Ivanjice i građen je u 12 veku. Po arhitektonskim karakteristikama tipičan je predstavnik ...

18/12/2024 0 comment

Istoriografska tumačenja i iskustvo potvrđuju da o velikim istorijskim ličnostima gotovo nikad ne postoje usaglašena mišljenja, lišena ...

19/12/2024 0 comment

Sveti Nikola je bio sin jedinac veoma bogatih roditelja, koji su živeli u gradu Pataru. Posle smrti roditelja,našao se pred životnom dilemom.Imanje ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti