Srpski narodni, stari običaji su se i dan danas zadržali u mnogim krajevima Srbije, gde sve ima svoje značenje, svaki postupak i obred je deo tradicije koja se prenosi sa kolena na koleno. Šta su običaji iz Boljevačkog kraja, nekadašnjeg sreza, saznajte iz teksta koji je napisao i pripremio Savatije M. Grbić .

Nedelja ima sedam dana. Oni se skupa zovu sedmica ili nedelja. Dani u sedmici idu ovim redom: ponedeonik, tornik, sreda, četvrtak, petak, subota i nedelja.

Ponedeonik (čuje se i ponedenik) se smatra kao srećan dan za svaki rad i za svaki početak, bilo u kući bilo u polju; za to narod i počinje svaki novi posao u ponedeonik. Ako domaćin ima da ore, ali je oprečen poslom, i ne može u ponedeonik ceo dan orati, on onda ide na njivu i makar samo jednu brazdu povuče, koliko da počne, pa se onda vrati kući i nastavi oranje drugog dana kad može. Ako je da se gleda ili prosi devojka opet se to čini u ponedeonik, jer se drži da će se takvo gledanje ili proševina srećno svršiti i da će ceo rad biti srećan.

Neki ponedeonici imaju svoja naročita imena. Prvi dan Velikoga posta zove se Čisti ponedeonik ili Tudorov ponedeonik. Prvi ponedeonik po Uskrsu zove se Pobusani, a ponedeonik pred Trojice zove se Rusani.

Tornik se smatra za nesrećan dan. Ovoga dana narod ne počinje nikakav nov rad, već se samo rade ranije započeti poslovi. Tog dana niti će ko praviti svadbu, niti će ko krstiti dete. I stoka se ovoga dana ne krmi. Ako neko umre u tornik, narod drži da će do drugog tornika još neko umreti. Kad narod hoće za nekog da kaže da je nesrećan, on mu kaže: "Baš si ti neki tornik!"

Neki tornici imaju takođe svoja imena. Tako deveti tornik od Božića zove se Deveti tornik, pa onda Tudorov, Svetli, Rusani tornik itd.
Sreda je dan koji se posti. I u sredu se ne počinje nikakav nov rad. Ovoga dana žene ne kupaju decu, da ne bi dobila bolest rusu.

I neke srede imaju svoja naročita imena. Tako sreda u tudorovoj nedelje zove se Luda ili Tudorova sreda; prva sreda po Uskrsu zove se Svetla, a Rusane nedelje zove se Rusana itd.

Četvrtak se kao i ponedeonik smatra za srećan dan. I ovoga se dana počinju novi poslovi. U četvrtak u veče žene i devojke ne rade, jer je to u oči petka.
I neki četvrtci imaju svoja naročita imena. Tako četvrtak u prvoj nedelji Velikog posta zove se Tudorov; četvrtak u Strasnoj nedelji zove se Veliki četvrtak; prvi četvrtak po Uskrsu zove se Svetli; četvrtci od Uskrsa do Spasov-dana zovu se Veliki, a u Rusanoj nedelji zove se Rusani četvrtak itd.

Petak se smatra kao i sreda i još se strože posti. I u petak se ne počinje nikakav nov posao, samo se rade ranije započeti. Ovoga dana ne ide se na rad u brdo gde su vinogradi. U petak se ništa ne daje iz kuće, a naročito mleko, sir, maslo, vuna, niti u opšte ma šta od stoke. To se čini da vukovi ne bi davili stoku. Ni sirće se toga dana ne daje iz kuće. I volovi se u petak ne prežu sem onih koji su se na putu zatekli. Ljudi se u petak ne brijaju i ne šišaju, a žene se ne češljaju.

Prvi petak posle mene mesečeve zove se Mladi petak. U Mladi petak žene i devojke ništa ne rade od ženskih radova, ne gotove, hleb ne mese, ne šiju, i to sve zbog glavobolje. I drugi neki petkovi imaju svoja naročita imena. Petak koji pada Tudorove nedelje zove se Ludi petak; petak u Strasnoj nedelji zove se Veliki petak; prvi petak po Uskrsu zove se Svetli, a Trojične nedelje zove se Rusani itd.

Subota se kao i tornik smatra za nesrećan dan. Subota se još smatra kao i zadušni dan. I u subotu se ne počinje nikakav nov rad, već se samo rade ranije započeti radovi.
I neke subote imaju svoja naročita imena kao: Tudorova, Lazareva, Svetla, Rusana itd.
Dete koje se rodi u subotu, narod veruje da je vidovito, tj. da može da vidi i ono što drugi ljudi ne mogu da vide.

Nedelja se smatra kao srećan dan. U nedelju se ništa ne radi. Naročito se praznuje Mlada nedelja, tj. nedelja posle mene mesečeve. Mnoge žene neće u nedelju ni hlebac da umese, a naročito u Mladu nedelju.

Za nedeljne dane narod ovde ponekad, kao u šali, govori i ovako: "Ponedenik - posedenik, tornik - dobrotvornik, sreda - sveta sreda, četvrtak - zaprtak, petak - svetak, subota - na rabotu, nedelja - na pazar". Ili se govori i ovako: "Ponedeonik - vrvenik, mnogo vrvi po godini; tornik - zbornik, mnogo zbori; sreda - sredu veži za gredu (ili: sreda reda, bolun bota, čovan trka, deva deka, deve denik, pa to tornik); četvrtak - bin brtak, kara klis; petak - metak, turski svetak; subota - trubota, bije bubanj bum, bum; nedelja - devedelja, deve denik". - Sta znače pojedine nejasne reči, kod nekih dana, niko mi nije umeo objasniti. 

Prema dobu godine i dan je kad duži a kad kraći. Narod smatra da su najduži dani od Vidova-dana pa do Petrova-dana, a da su noći tada najkraće. Noći su pak kao što smo videli najduže o Mratincima, kad su dani najkraći.
Dan narod računa od zore do mraka, pa ma koje dužine on bio.
Dan i noć narod ovako deli:

1. Ponoć. - Ponoć se zove vreme oko pola noći, otprilike između dvanaest i jednoga sata po ponoći.
2. Prvi petlovi. - To je vreme posle pola noći, kad zapevaju prvi petlovi. Narod misli da je tada jedan sat posle pola noći. Čim zapevaju prvi petlovi, narod veli da je ponoć prevalila, i tada već ustaju oni, koji imaju da idu na put ili da svrše kakav hitan posao.
3. Zora. - Čim se na nebu pojavi zvezda zornjača, narod veli da je zora. Od zore do svanuća narod računa da ima dva sata.
4. Svanuće. - Vreme kad se zora zabeli na istoku, zove se svanuće. Od svanuća do izgrevanja sunca ima čitav sat. U to vreme je najhladnije. Seljaci obično ustaju u svanuće.
5. Mali ručak. - Mali ručak pada oko osam sati pre podne.
6. Veliki ručak ili Pladne. - Veliki ručak, pladne, obed ili užina pada oko jednog sata po podne. ("Sunce pladne a devojke gladne", govori se kao poslovica, jer se u pladne obeduje).
7. Ikindija ili (ređe) Zaranci. - Kad se sunce približi zahodu za dva ostnja¹), tada se kaže da je ikindija. Računa se da od ikindije do zalaska sunčevog prođe do tri sata.
8. Predveče. - Na jedan sat pred mrak zove se predveče.
9. Sunčani zaod. - Kad sunce počne da zaodi, pa dok se ne izgubi, dok traje ono crvenilo na nebu, kaže se da je sunčani zaod.
10. Veče. - Kad sunce zađe i nestane onog crvenila na nebu, kaže se da je nastalo veče. Od zalaska sunčevog pa dok ne počne veče ima pola sata. U veče ne daje narod vatru iz kuće, da ne bi noću plakala deca.
11. Večera. - Na dva sata pošto nastupi veče dolazi večera. U to doba obično se i večera, a posle večere ide se na spavanje.
12. Velika večera. - Velika večera pada oko deset sati. Posle velike večere nastaje gluvo doba.
13. Gluvo doba. - Kad se na polju sve utiša, narod veli nastalo je gluvo doba. Po narodnom računu gluvo doba je od deset sati pa dok ne zapevaju prvi petlovi. Narod veli da se u gluvo doba ne treba nikad udaljivati od kuće, niti u to doba putovati, jer u to doba vladaju nečastivi.