"Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem,razneti vašim bombama i bajonetima,obraz Beograda ,naše prestonice,ima da bude svetao.Vojnici!Junaci!Vrhovna komanda je izbrisala naš puk iz svog brojnog stanja.Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.Vi nemate dakle da se brinete za živote vaše,oni više ne postoje.Zato napred,u slavu!Za kralja i Otadžbinu!Živeo kralj,živeo Beograd!"

Ova komanda majora Dragutina Gavrilovića koju je izgovorio 7.10.1915.kada je okupio svoj puk,ušla je u anale,ušla u vojne udžbenike i enciklopedije.Imam čast da vas upoznam sa tim ko je bio major Dragutin Gavrilović i kako je branio Beograd.

Po izbijanju I Svetskog rata i nakon velikih pobeda srpske vojske 1914.godine,zavladalo je devetomesečno primirje i srpska vojska je sakupljala snagu za nove borbe.Vojsku je sakupljao i neprijatelj,pa su za napad na Srbiju bile spremne nemačka 11.armija,austrougarska 3.armija i bugarska 1.armija.To je bila snaga koja je trebalo da izvede glavni udar i pokori Srbiju.Znajući šta ih čeka u Srbiji,nemački Car Vilhem II za komandanta armija je postavio feldnaršala Mekenzena,nemačkog vojskovođu sa istočnog fronta,koji je okupljenim vojnicima pred polazak na Srbiju pročitao sledeće saopštenje:

"Vi ne polazite ni na italijanski,ni na ruski,ni na francuski front.Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja.Opasnog,žilavog i oštrog.Vi polazite na srpski front i na Srbiju,a Srbi su narod koji iznad svega voli slobodu.Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe slavne nemačke armije!"

Kako je veliki napad na Srbiju bio očekivan,a takođe i očekivan ulazak Bugara u rat i napad na Srbiju,vlada Srbije je molila saveznike da pošalju 150.000 vojnika,a postojao je i plan da se brzim udarom napadne i pokori Bugarska.Međutim,što se pomoći u trupama tiče,dobijen je negativan odgovor od saveznika uz obrazloženje da Bugarska nema nameru da uđe u rat i zahtev da Srbija nipošto ne sme da provocira Bugarsku.Pomoć koja je poslata bila je više nego simbolična a sastojala se od nekoliko čamaca i dvadesetak topova.

Napad na Beograd je isplaniran za 5.oktobar 1915.a u Beogradu se tada nalazio jedan od junaka odbrane srpske prestonice,major Dragutin Gavrilović.

Dragutin Gavrilović je rođen u Čačku 25.maja 1882.godine.Posle završenog šestog razreda gimnazije postao je pitomac XXXII klase Vojne akademije. Na dužnosti vodnika X puka "Takovskog" u Gornjem Milanovcu i Čačku se pokazao kao vrlo sposoban oficir. Odlikovan je medaljom za vojničke vrline 1908. a bio je učesnik Balkanskih ratova.Kao vrstan oficir koji je prošao i svu golgotu I.svetskog rata odlikovan je Karađorđevom zvezdom,ordenom Svetog Save,ordenom Belog orla,jugoslovenske krune,francuskim ratnim Krstom,Legijom časti,medaljom Miloš Obilić,Spomenicom rata 1914. i sa još 12 odličja.Takav junak je pod komandom generala Mihajla Živkovića sačekao tadašnju najveću vojnu silu na svetu i napad od preko 400 artiljerijskih oruđa koji se spustio na Beograd.Ogorčena borba se razvila za svaki metar prestonice,a neprijateljskim armijama i stotinu puta jačem oružju suprotstavili su se 10.kadrovski puk,7.puk II poziva,7;11;15; puk III poziva,Sremski dobrovoljački odred,odred beogradskih žandarma i četnički odredi koji su pokazali veliko herojstvo u jurišu na neprijatelja.Strategija je bila da se primaknu što bliže napadačima,da artiljerija ne bi mogla da tuče srpske položaje,a velike borbe su vođene na bukvalno dvadesetak metara razdaljine.

U strahovitim borbama za Beograd teško je u jurišu na neprijatelja ranjen major Gavrilović,a skoro svi vojnici iz jedinice kojom je komandovao su poginuli.Saveznička misija je 9.oktobra napustila Beograd,a ostavljeni od saveznika srpski vojnici su se borili do 11,oktobra kada je i komandi postalo jasno da se Beograd ne može odbraniti.
1916.Na Solunskom frontu Gavrilović je od juna komandovao Prvim bataljonom XII pešadijskog puka "Cara Lazar".Po proboju Solunskog fronta,legendarni major je predložen za viši čin od strane vojvode Bojovića,ali je vojvoda Stepa Stepanović odbio predlog rečima da ga Gavrilović "mnogo mlad."

Dragutin Gavrilović je u Štipu 1927.polagao za čin generala,ali je pao na ispitu.Istu mogućnost je imao 1930.kada je prekomandovan u Beograd,ali je ispit odbio da polaže,osećajući da ga ne prihvataju usled priča da nije odan dvorskim oficirima.Kao Potpukovnika,Generalštab ga imenuje na mesto predavača vojne administracije na Vojnoj akademiji,što je za heroja Dragutina Gavrilovića bilo poniženje.

7. maja 1930. godine Odbor Opštine grada Kruševca proglasio je, tada u činu, pešadijskog potpukovnika, Dragutina Gavrilovića za svog prvog počasnog građanina.

Takođe je odbio mesto ministra koje mu je nakon puča 27.marta 1941.ponudio general Simović,kao i to da bude unapređen u čin generala.Ovo mesto je odbio rečima:"Ne želim generalski čin ni ministarsku fotelju!Ja sam vojnik!"

Po izbijanju II.svetskog rata i sloma vojske,Dragutin Gavrilović je uhapšen u Sarajevu.Poslat je u logor Nirnberg i tamo je bio do kraja rata.Odan svojoj Otadžbini,dok je bio u zarobljeništvu pisao je ženi i deci da ne prihvataju nikakvu pomoć od vlade Milana Nedića.

Po završetku rata,junak odbrane Beograda se vratio u svoju Otadžbinu i zatekao je porodicu u velikoj bedi.Nemajući šta da obuče,izašao je u grad u uniformi Kraljevskog oficira,gde ga je presrela grupa "Skojevaca" i krvnički pretukla.Prebijen i ponižen,veliki srpski heroj Dragutin Gavrilović umro je od posledica batina 19.jula 1945.godine u Beogradu,gradu kojeg je životom branio.Sahranjen je na beogradskom Novom groblju.Po treći put postavljeno je (novo) spomen obeležje u čast Dragutina Gavrilovića i poslednjih branilaca Beograda na uglu Ulice cara Uroša i Mike Alasa. Spomen-ploča prvi put je postavljena 1995. godine ali je uništena a iz 2012. godine je ukradena.

Odlikovanja Majora Gavrilovića

Dragutin Gavrilović i njegova žena Darinka su izrodili četiri ćerke (Milicu, Ljubicu, Dragicu i Emiliju) i sina Dragoša.

Ćerke su se udale za kraljevske oficire, a sin je bio kapetan. Zetovi su umrli u nemačkim logorima, a sin Dragoš Gavrilović je preživeo zarobljeništvo, emigrirao u SAD, oženio se i umro 1979.

"Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem,razneti vašim bombama i bajonetima,obraz Beograda ,naše prestonice,ima da bude svetao.Vojnici!Junaci!Vrhovna komanda je izbrisala naš puk iz svog brojnog stanja.Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.Vi nemate dakle da se brinete za živote vaše,oni više ne postoje.Zato napred,u slavu!Za kralja i Otadžbinu!Živeo kralj,živeo Beograd!"

Autor:Duško Mijatović