Bećarac je vrsta lirske narodne pesme poreklom iz slavonskih sela, odakle se proširila do Like, južne Mađarske i širom Vojvodine. Po obliku pesmu čini dvostih od dva deseterca koji se rimuju.
Svi bećarci imaju istu melodiju od 24 taktа i pevaju se uzastopno. Glavni pevač peva prvi stih, a slušaoci ga ponavljaju uz melodijsku varijaciju. Drugi stih je humoristična antiteza prvom i obično se završava smehom pratećih pevača - slušalaca.
Tematski, bećarci su humoristične, satirične i često vrlo lascivne pesme čija je namera da nasmeju, pa su stoga vrlo popularni na manje formalnim proslavama.
Hercegovački bećarac je malo drugačiji i nije mu cilj smeh već zabava. To je vrlo zahtevna pesma za izvođače, mada se to ne čini tako slušaocu. Bećarac je u Hercegovini tradicija koja se prenosi s kolena na koleno i do današnjih dana.
LIČKI BEĆARAC
Sadi lolo mladu borovinu,
za nas dvoje pravi ladovinu.
*
´Ajde lolo da pravimo ´lada,
od lozice mladog vinograda.
*
Al je lipa ladovina pala,
lolo moja di si zaostala.
*
Prkos jesam na prkosu stojim,
od prkosa vije mi se kosa.
*
Idi lolo i pozdravi svoje,
za te neću neka se ne boje.
*
Nemoj lolo da ti žao bude,
kad te moji svatovi probude.
*
Sjaj mjeseče al´ nemoj u veče,
već u zoru prati lolu moju.
SKAMIJA-VUNJAK
