Jedan od najistaknutijih ustaničkih srpskih junaka Atanasko (Tanasko) Rajić je rođen u selu Stragari pod Rudnikom 1754. godine. Njegovi najbliži potomci tvrde da je rođen 31. januara po starom, odnosno 11. februara po novom kalendaru, na Svetog Atanasija zimskog po kome je dobio ime Atanasko (Tanasko).
Pre početka ustanka drugovao je sa svojim zemljakom Janićijem Đurićem, kasnije Karađorđevim sekretarom. Sa njime se i orodio oženivši jednog od svojih sinova sa Perunikom, mlađom Đurićevom sestrom.Nakon propasti Kočine krajine i povlačenja Austrijanaca i srpskih dobrovoljaca preko Save i Dunava 1789. godine, Austrija prikupi novu vojsku i sa srpskim dobrovoljcima opet nagrnu preko Save i Dunava. Srpske dobrovoljce u Pomoravlju i Jasenici sada počeše da okupljaju Radič Petrović i Karađorđe Petrović, koji se pojavi i u Stragarima.
Tu se Karađorđe raspita za Tanaskovog oca koji je bio jedan od dobrovoljaca u prethodnim ratovanjima, pa čuvši da je on umro, upita Tanaska da li bi on zamenio oca. Tanasko se dvoumio, bio je već oženjen, imao decu, a i letina je bila dobro ponela, ali čuvši da se i njegov dobar drug iz detinjstva Milovan Đurić opredelio za dobrovoljce, odluči se da i on pođe. Okupljeni dobrovoljci na čelu sa Karađorđem ubrzo su osvojili Rudnik i Čačak.
Sa Karađorđem i drugim šumadijskim hajducima učestvovao je u mnogim obračunima sa Turcima. U njegovom kraju po svireposti je bio poznat Turčin Sali-aga. Tanasko Rajić se udružuje sa svojim prijateljima u nameri da potuče Sali-agu. Bio je upućen na dogovaranje koja su vođena među istaknutim Srbima za podizanje ustanka. Veče uoči Sretenja 1804. godine prispeo je Tanasko u Orašac zajedno sa Karađorđem, Stanojem Glavašem, Janićijem Đurićem i još šezdesesetak naoružanih Šumadinaca. Sutradan, na oraškom zboru birao se predvoditelj srpski. Tanasko je sa svojim Šumadincima uglas povikao: "Đorđija za vođu!" Karađorđe je crveno-belu zastavu predao Tanasku Rajiću. Tim činom Tanasko je postao barjaktar ustaničke Srbije.
Po izbijanju ustanka, Tanasko je otišao u svoje rodno selo i tamo prikupljao i organizovao ljude za opsadu Rudnika koja je usledila. Tanasko je bio ogorčen na Sali-agu i obećao je da će ga lično ubiti i spasti Rudnik zuluma. Ustanička vojska sa Tanaskom na čelu je 2. marta 1804. opkolila grad i zatražila predaju Sali-age. Turci su ovo odbili, pripremajući se za borbu, očekujući pomoć Kučuk-Alije iz Beograda. Tanasko Rajić komanduje napad. U međuvremenu Turcima su stigla pojačanja iz Čačka, pa se razvio jak boj na prilazima gradu. Tanasko Rajić je tada ranjen u ruku, Turci su bili poraženi, a njihovi konji i naoružanje zaplenjeni.
U stvaranju prvih državnih vlasti Tanasko nije učestvovao. Sve vreme ostao je samo vojnik i to veoma hrabar. Kada su mu Šumadinci isporučili Sali-agu, Tanasko je isukao svoju sablju pred klečećim Turčinom i rekao da će ispuniti svoje zaveštanje. Sali-aga je posečen. U daljim vojevanjima Karađorđa, Tanasko Rajić učestvuje protiv Alije Gušanca na Moravi kada je sa svojom vojskom utvrdio Crni vrh kod Jagodine i sačekao Gušanca. Gušanac je pobegao iz boja, a njegova vojska je razoružana. Pored Tanaska Rajića u ovom boju se istakao i Jovan Kursula. Nakon ovih uspeha, dolazi do trvljenja između Tanaska i Karađorđa. Uzroci su bili političke prirode, jer ustanicima nije odgovarao Karađorđev centralizam. Tanasko Rajić odlazi u svoje selo. Tu je ostao sve do 1813. godine. Kada je Srbija dopala teškoća, Tanasko je pružio Karađorđu ruku pomirenja i otišao u njegov štab u Jagodini, kako bi mu pomogao da brani Srbiju. Posle propasti ustanka, Tanasko Rajić se ponovo vratio u svoje selo i svojim očima gledao tursku osvetu.
Iako je bio tada već u godinama, Tanasko Rajić je odmah podržao Milošev Drugi srpski ustanak i krenuo opet da se bori. Kao glavni komandant ustaničkih snaga, Tanasko Rajić je krenuo da protera Turke iz Čačanske nahije. Do presudnog boja je došlo na brdu Ljubiću, 6. juna 1815. godine. Turski zapovednik Imšir-paša je krenuo da razbije srpske položaje nedaleko od Čačka. Spremajući se za odsudnu borbu, srpski ustanici su u žurbi utvrđivali šančeve na Ljubiću, oko kilometar i po severno od Čačka, gde se Imšir-paša smestio.
Borba je započeta u jutarnjim časovima prepadom Turaka na srpske položaje, a ustanici su se na početku boja držali hrabro. Tanasko Rajić je komandovao baterijom topova na obližnjem brdašcu. Pred početak bitke, Tanasko Rajić je postao kapetan u vojsci Miloša Obrenovića. Vešto je rukovao topovima. Na samom početku boja, Tanasko Rajić je precizno tukao turske položaje, pa su Turci opkolili njegov položaj. Situacija je postala teška, ali se Tanasko nije nijednog trenutka odvajao od svojih topova. Kad su Turci sasvim prodrli u šančeve gde se Tanasko Rajić nalazio, prestao je da komanduje paljbom, izvadio kuburu, popeo se na jedan top i počeo da puca u Turke. Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade po rečima očevidaca. U ovoj bici je poginuo i zapovednik turske vojske Imšir paša, a srpska vojska se posle Tanaskove pogibije konsolidovala i uspešno dobila boj, nakon čega su se Turci povuli u Čačak.
