Srpski muzej hleba nastao je kao rezultat sakupljačko-istraživačkog rada slikara Jeremije, koji se tematikom obrednog hleba bavi više decenija.

Jeremija više od trideset godina putuje po Srbiji (obišao je više od 600 sela); slika na terenu; zapisuje običaje; prikuplja recepte, etnigrafske predmete, obredne hlebove, pisana dokumenta, čuvajući od zaborava običaje srpskog naroda.

Srpski muzej hleba počeo je sa radom 1995. godine. Muzej obavlja delatnost sakupljanja, zaštite, čuvanja i prezentacije predmeta koji su se nekada koristili u Srbiji u procesu proizvodnje hleba. Osnovna koncepcija postavke ima za cilj da pokaže put zrna pšenice od zemlje preko hleba do neba, korespondirajući tako sa ciklusima Jeremijinih slika ( ciklus zemlja, hleb i nebo).

Muzejske zbirke smeštene su na 1200 m otvorenog prostora i u niz sukcesivno podignutih objekata koje je osmislio i sagradio sam Jeremija zbog čega se kroz celokupni muzejski kompleks provlači ideja o muzeju kao o Jeremijinom umetničkom delu.

Ukupni muzejski fond formira oko 2000 predmeta razvrstanih u tri tematske zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu. Etnografsku zbirku čine: zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka predmeta za preradu pšenice i kukuruza, zbirka predmeta za mešenje i pečenje hleba, zbirka predmeta za pripremanje i služenje hrane i zbirka obrednih hlebova koju čini 96 različitih vrsta obrednih hlebova.

Govoreći o hlebu i muzeju Slobodan Jeremić ističe: ,,Mislio sam da treba napraviti muzej koji će pokazati sve ono što mi, Srbi imamo, a i drugi. Već četvrt veka putujem po Srbiji tragajući za takvim objektima., prvo sam ih slikao na svojim platnima.

Cilj je da se sačuva predstava o jednom vremenu, kulturi življenja i srpskom narodu'', navodi Jeremić.
Arheološku zbirku čine: praistorijska i antička zbirka. U praistorijskoj zbirci nalaze se oruđa za obradu zemlje, žrnjevi za drobljenje pšenice i posude za čuvanje žita a antičku zbirku čine oruđa za obradu zemlje iz rimskog doba.

Obredni hlebovi, ima ih 26, najvažniji su deo zbirke. Oni više pripadaju svetu duhovnosti nego hrane. Mese se za velike verske praznike: Božić, Vaskrs, slave, za rođenje i preseljenje duše, tzv. podušni hlebovi.

Hleb za orača mešen je u obliku šake. Za decu golupčići. A za celu porodicu onaj veliki, na kojem je za svakog ukućanina po jedna brazda. U vaskršnji hleb stavlja se po jedno jaje za svakog ukućanina. Za slavu se mesi kolač koji simbolizuje Sunce. Ako gaji vinograde, stavi se grožđe, a ako imamo đaka - knjiga.

U likovnoj zbirci nalaze se slike i crteži Jeremije.
Specifičnost postavke u Srpskom muzeju hleba je to što su mnogi izloženi predmeti prezentovani tako da se njihovo funkcionisanje može demonstrirati. Postoji određeni vid dodirljivosti predmeta, što omogućava bolju komunikaciju na relaciji predmet-posetilac.
Izdavačka delatnost Muzeja prisutna je od osnivanja u obliku vodiča, kataloga i posebnih izdanja.

Pored svoje osnovne delatnosti Muzej organizuje stručne skupove, promocije, različite umetničke radionice a posebna pažnja se posvećuje radu sa decom školskog i predškolskog uzrasta.

U okviru muzejskog kompleksa nalazi se i furuna za pečenje hleba, zvonik posvećen svetom Nikoli i suvernirica.

Muzej je za posetioce otvoren subotom i nedeljom od 10 do 17 časova. Grupne posete su moguće i radnim danom uz prethodnu najavu. Obilazak Muzeja odvija se isključivo uz pratnju vodiča.