Srpska vojska je pod komandom Stepe Stepanovića u Cerskoj bici do nogu potukla nadmoćniju austro-ugrasku armiju kod sela Tekeriša, a čuveni vojskovođa je pobedu ovekovečio krilaticom:"Dođi Švabo,da vidiš gde je srpski Tekeriš!"

Mnogo je anegdota iz plodnog vojničkog života Stepinog,koji je rođen u Kumodražu,nadomak Beograda,otac mu je preporučivao da bude vojnik,mada je on želeo da bude učitelj. Po zvaršetku šest razreda gimnazije,otišao je u Artiljerijsku školu,koju je završio sa XI klasom kao četrnaesti u rangu. S njim je u istoj klasi bio i vojvoda Mišić.

Stepa je učestvovao u šest ratova za srpsko oslobođenje i ujedinjenje: od Srpsko-bugarskog rata 1885. do Prvog Svetskog rata od 1914.-1918.godine. Tokom svoje duge vojničke karijere, zauzimao je sve najviše vojničke položaje do položaja ministra vojske. Vojvodski čin je dobio posle Cerske bitke, a regent Aleksandar mu je tada, u znak priznanja otadžbine uputio sledeću zahvalnicu:

"Vrativši se sa Cerske proslave, prva moja misao ide Vama,dragi moj Vojvodo.Svi što smo se jutros tgamo bili okupili, žalimo duboko što nismo videli našeg vojskovođu na samome mestu njegove slavne pobede. Stoga mi je dužnost da vam ovim putem još jednom kažem koliko Vam je zemlja zahvalna što ste je branili i odbrfanili,koliko Vas svi cenimo i u duši nosimo."

Na svim položajima koje je zauzimao , Stepa se isticao svojim velikim vojničkim znanjem, čvrstinom svoga karaktera, velikom skromnošću što mu je donelo, pored niza domaćih i stranih odlikovanja, i neprimerno narodno priznanje, ljubav i poštovanje. To se naročito manifestovalo prilikom njegove smrti kad ga je skoro celokupna velika svetska štampa glorifikovala kao pobednika u prvoj značajnoj savezničkoj pobedi u Prvom svetskom ratu,a narodi tadašnje Jugoslavije odali su mu na sahrani najveće priznanje i poštovanje. Stepinoj sahrani prisustvovalo je preko 20 hiljada ljudi ,na čelu sa patrijarhom Dimitrijem, celom vladom i brojnim delegacijama iz zemlje i inostranstva.

VOJVODA STEPA I VAJAR BREŽANIN

Mile Pavlović Krpa ,jedan od rukovodilaca Narodne odbrane, čiji je vojvoda Stepa bio počasni predsednik, pošalje jednog dana vajara Brežanina u Čačak da izvaja vojvodinu bistu, koju je hteo da stavi u kancelariju pored bisti vojvode Putnika i Mišića, koji su takođe bili počasni predsednici pre Stepe. Kada je Brežanin stigao Stepinoj kući, zatekne vojvodu u vojničkom odelu kako plevi cveće u bašti. Pošto ga nije poznavao, vajar pomisli da ima pred sobom običnog vojnika, posilnog kod vojvode, pa mu se predstavi i reče zašto je došao.

- Poznajete li Vi vojvodu?-upita ga Stepa.

- Nemam čast!-uzvrati vajar.

- E,baš mi je žao.On nije kod kuće.Otišao je na groblje da nadgleda izgradnju svoje večne kuće. Nego,znate šta,vratite se Vi u Beograd i recite Narodnoj odbrani da je Stepa spremio sebi večnu kuću i to mu je najbolji spomenik.

STEPA I DOPISNIK PRESBIROA

Posle sjajne pobede na Ceru,prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu,Vrhovna komanda pošalje svoga dopisnika u štab vojvode Stepe da za francuske i engleske listove napiše kratku njegovu biografiju. Kada je ovaj došao k njemu,vojvoda namače šapku na čelo i gotovo mu odbrusi:

- Nemate Vi šta da pišete o meni! Sve što se uradilo,uradili su moji vojnici, podoficiri i oficiri. Oni su najviše doprineli da se neprijatelj pobedi i povuče. Ako baš hoćete nešto da pišete, pišite o njima.