Rajs, doktor hemije, na poziv srpske vlade je 1914. došao u Srbiju gde je istraživao ratne zločine austrougarske vojske nad civilima i vojnicima.Napisao je mnoge knjige i radove povodom toga, a često je slao izveštaje koji su objavljivani u uglednom časopisu neutralne Švajcarske, Gazet (Gazette).
Pošto nije bio vojni obveznik zbog urođene srčane mane, oslobođen js vojne obaveze. Ali, ubrzo mu stiže poziv iz Srbije.
Posle prve austrougarske invazije i kratkotrajne okupacije dela Srbije, Srpska vlada suočila se sa činjenicom da protivnik vodi totalitarni rat.
Ostvarujući zadatak "Uništiti srpsku seljačku vojsku", a stanovništvo staviti pod oganj i mač, pripadnici tzv. "Kaznene ekspedicije" Oskara Poćoreka počinili su strahovita zlodela. Srpska vlada poziva doktora Rodolfa
Arčibalda Rajsa, kao poznatog naučnika i kriminalističkog stručnjaka iz neutralne zemlje da sprovede anketu i istraži i utvrdi kršenje međunarodnih konvencija i zločine okupatora.
Na njegovu odluku da dođe u Srbiju uticalo je nekoliko okolnosti. Najpre, već se i samo preseljenje iz Nemačke u Švajcarsku odrazilo na formiranje njegove ličnosti. Kako se približavala tragična godina izbijanja Velikog rata, Rajs je primećivao sve veću germanskofilsku politiku neutralne Švajcarske, što ga je posebno oneraspoloživalo, pa je poziv iz Srbije za njega bio izazov i mogućnost da na neki načii pruži podršku i pomoć saveznicima. Na kraju, možda i najvažnije u njegovoj odluci da dođe u Srbiju jesto to što je iz Rajsa progovorio čestit i pravičan čovek čiji ga je glas uputio na pravu stranu.
Sa grupom švajcarskih lekara, dobrovoljaca, Rajs stiže u Niš, 27. septembra 1914, ratnu prestonicu Srbije. Razgovor sa predsednikom Srpske vlade bio je kratak. Pašić mu je rekao da Srbija treba jednog iskrenog prijatelja koji zna posmatrati. "Otiđite na front, otvorite oč i i uši i onda kažite svetu šta ste videli i čuli" bilo je sve što mu je rekao predsednik Srpske vlade. Iz predsednikovog kabineta Rajs je izašao kao zvanični neutralni islednik Srpske vlade i vojske. I ostaće to do kraja rata, sa zakletim ubeđenjem u to da mora govoriti istinu i samo istinu.
U Nišu je prijatno iznenađen humanim odnosom i postupanjem prema zarobljenim austrougarskim vojnicima, kojima nije falila ni dlaka s glave. Srpski vojnik je poštovao Ženevsku konvenciju koja je nalagala civilizacijsko ponašanje prema ratnim zarobljenicima. I ne samo to, Rajs je govorio da "srpski narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene od gladi i, umesto da te ljude, koji su im spalili kuće i masakrirali žene i decu, zlostavljaju, srpski vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje parče hleba iz džepa". U Mačvi je Rajs zaprepašćen nedelima okupatora. Posebno u Šapcu, Lešnici i Prnjavoru. Samouvereni i oholi okupatori čak štampaju poštanske dopisnice sa prizorima svojih zlodela. Dve potpuno različite slike o ratu: na srpskoj strani — humanost i gotovo romantično ponašanje prema zarobljenom neprijatelju, a na austro-ugarskoj — brutalno iživljavanje nad nemoćnim civilima krvožednih okupatorskih oficira i vojnika i scene ravne onima iz pakla.
Rajs je, po prijemu poziva Srpske vlade predvideo da njegovi zvanični izveštaji vladi zbog prirode posla, jezičkih barijera i kasnijeg publikovanja neće biti brz i efikasan doprinos upoznavanju evropskog javnog mnjenja sa ratnom stvarnošću u Srbiji. Osetio je da se za ugroženi srpski narod mora zauzeti i na neki drugi način. Zato se prihvata publicističkog pera, sa kojim je imao već dovoljno iskustva i prakse. Iako su na ratištu u Srbiji bili mnogi novinari, među njima i takvi reporteri kao što su Džon Rid i Anri Barbi, Rajsovi izveštaji i članci u listovima neutralnih zemalja i Francuske imali su odličan prijem kod čitalaca i širok odjek u javnom mnjenju, jer ih je pisao ugledni naučnik i profesor Univerziteta iz neutralne zemlje. Njegova krilatica "pred zločinom nema neutralnosti", izrečena na Sorboni u Parizu u predavanju o Srbiji u ratu, brzo je postala poznata u Evropi. Prožet neumornom željom da što više vidi i čuje, doktor Rajs je savestan i uporan u svom publicističkom i isledničkom radu, koji obavlja iz čistog ubeđenja i iz čežnje da dokuči i utvrdi istinu. Zato njegova aktivnost dobija određenu težinu i znatan uticaj u formiranju javnog mišljenja i istine o Srbiji u ratu. Rajs će u Evropi za sve vreme rata biti glasnik teške srpske stvarnosti i vesnik nade o oslobođenju. Njegovo delo je podsetnik o zaslugama i svedočanstvo o veličini žrtava koje je jedna mala zemlja podnela na strani saveznika. Njegovi članci su izazvali snažan odjek u evropskoj javnosti, a njihovo stalno objavljivanje sa uvek novim podacima obezbedilo je presudan uticaj za probijanje informativne blokade Srbije i prodor istine u svet o stradanju srpskog naroda, odnosno — za stvar Srbije i njenih saveznika, što je svakako jedna od najznačajnijih Rajsovih zasluga.
Vrlo brzo po dolasku u Srbiju, Rajsa su počela da interesuju i neka druga pitanja, posebno ona koja su se ticala međusobnih odnosa zemalja saveznica. Rajsova zainteresovanost za osobine srpskog čoveka brzo je izbila na površinu. Zanimao se on za onog običnog srpskog čoveka, seljaka, vojnika, za njegovo držanje u nesreći i pobedi. Mentalitet srpskog čoveka prikovao ga je za Srbiju, trajno vezao za srpsko biće i "zemlju seljaka i ratnika", u kojoj je njegovo telo našlo trajni počinak, a duša odušila u Božje Carstvo, večno da se raduje i veseli.
Rajs je sa srpskom vojskom i izbeglicama odstupio preko Albanije i pohitao u Švajcarsku da obavesti svet šta se zbiva u Srbiji, ali i da deluje još na jednom polju. Dok se na Krfu i u Africi srpska vojska oporavlja, a na evropskim ratištima vode bitke, Rajs radi na prijemu izbeglica. Osniva fond koji će tri godine izdržavati stotinu dečaka i mladića. Honorare od za svoje članke od listova usmerava srpskom poslanstvu u Parizu za francusko-srpsko sirotište. Za pomoć srpskoj deci daje ogromnu sumu za ono vreme — 15.000 franaka. Organizuje prikupljanje pomoći za srpske izbeglice na Korzici i za stanovništvo u okupiranoj Srbiji. I dalje piše u listovima, pribavlja informacije o teškom stanju stanovništva pod okupacijom, vešto koristeći austrijsku, bugarsku i nemačku štampu. Učestvuje na mitinzima solidarnosti u Francuskoj i Engleskoj. Na poziv saveznika posećuje Zapadni front, na kome su se takođe vodile iscrpljujuće borbe između protivnika, ali nije bilo tako jezivih zločina kao u Srbiji.
Pošto je Savetu Švajcarske Konfederacije već ranije uputio apel za pomoć srpskom narodu, za međunarodni kongres o malim narodima piše referat u kome se zalaže za napaćenu Srbiju. Tako delujući, Rajs je bio od ogromne koristi i nezamenljiv.
EPILOG
Priča o dr Rajsu i njegovoj vili "Dobro Polje" ima i svoj epilog u Gornjem Milanovcu. Poznato je da je Rajsov saradnik, u posleratnom periodu, od 1920. godine, bio Alfred Favre, Švajcarac, koji je sa svojom ženom Lujzom živeo u vili "Dobro Polje" zajedno sa dr Rajsom. Sin Favreovih Dimitrije Mita Favre, vratio se sa suprugom Jonom, osamdesetih godina 20. veka, u Srbiju, u zemlju u kojoj je rođen. Tih godina nastala je vila "Dobro Polje II". U njihovoj novoj kući neguju se uspomene na dr Rajsa i čuvaju stvari koje podsećaju na ovog plemenitog čoveka.
Dimitrije Favre je novinaru RTV Beograd, 1984, ispričao sledeće: "Rodio sam se u vili 'Dobro Polje', 1925. godine. Tu sam upoznao svoga dedu. Još se sećam tragedije kad je moj deda pao ispred kuće. Nastavio sam da živim zajedno sa svojim roditeljima u vili. Moj otac je radio u Kovnici novca Narodne banke u Beogradu. Tu sam išao u 5. mušku gimnaziju. Sećam se da smo nas 20 do 30 dečaka organizovali jedan fudbalski klub koji smo nazvali 'Dobro Polje'. U vreme okupacije Srbije, 1941, roditelji su me poslali u Švajcarsku kod babe. Posle završetka Drugog svetskog rata i oni su se, 1946, vratili u Švajcarsku. Oženio sam se sa Šumadinkom i živeli smo u Švajcarskoj. Tokom godina stalno sam se sećao Srbije i detinjstva provedenog u toj zemlji, pa smo odlučili kad se penzionišem da se vratim u moju zemlju. Tako smo i učinili, sad smo tu u zemlji u kojoj smo se rodili. Imam nezaobravne uspomene iz Srbije, zemlje koju mnogo volim. Sve one stvari koje su moji roditelji odneli iz Srbije kad su se vraćali u Švajcarsku, a podsećale su na moga dedu, ja sam sa sobom doneo ovde. Pošto nismo mogli da se uselimo u vilu 'Dobro Polje' u Beogradu, kuću dedinu, jer tamo sada živi nekoliko familija, mi smo odlučili da u Milanovcu napravimo drugu. I tako smo, ovde u Gornjem Milanovcu napravili kuću u šumadijskom stilu koju smo nazvali 'Dobro Polje II'."
Kuća je puna stvari koje su pripadale dr Rajsu: od čaše koju su mu njegovi studenti poklonili na Univerzitetu u Lozani do umetničkog portreta srpskog ratnika koja mu je visila iznad radnog stola.
Ovim se priča o dr Rajsu nezavršava. Srbi bi trebalo večno da se sećaju njega, koji je za Srpstvo učinio više nego gotovo sve države sveta u ono doba, i da se stalno vraćaju i podsećaju na njegove dobronamerne opaske o rđavim osobinama svoga mentaliteta, nastojeći u životu da isprave makar delić onoga što koči našu Otadžbinu u bržem kretanju ka boljoj budućnosti. I neka svaki rodoljubivi Srbin zna, zanavek, da je dr Rajs ostao naš prijatelj za sva vremena.
Piše: Mr Živko Marković
NAPOMENA: Obrađujući biobibliografske podatke o Rodolfu Arčibaldu Rajsu, autor je koristio neke delove teksta "Umesto biografije — Čovek koji je voleo Srbiju" Slađane Bojković, objavljene u knjizi "Čujte Srbi", čiji je izdavač Manastir Svete Trojice pod Ovčarom (2004); publikaciju Zdenka Leventala "Švajcarac na Kajmakčalanu", Beograd 1984; "Hroniku Prnjavora" Mihaila Rajačića, 1980; Rajsove "Ratne memoare"; delove propratnog govora iz dokumentarnog filma o dr Rajsu RTV Beograd, 1984; Spomenicu dr Rajsa "Od srca srcu"; i tekstove iz domaće i strane štampe, objavljivene u toku Prvog svstskog rata i u periodu između dva svetska rata.
Milan Starčević
Austrougarski zločini
u Srbiji 1914—1918
& Rodolf Arčibald Rajs
