Sava Tekelija rođen je 17. avgusta 1761. u Aradu od roditelja Jovana i Marte. Praded njegov, Jovan Tekelija, udario je osnov gradu Aradu, mestu gde je veliki dobrotvor Sava i ugledao sveta i svetom promenio.
Svršivši prve, srpske, škole, pođe Sava 1770. u škole latinske, a 1775. ode u Budim kao slušalac poezije; docnije se upiše da sluša prava i da uči crtanje za koje je vazda imao i volje i dara. Maja 1785. bude Sava proglašen za doktora prava. To bejaše prvi slučaj da Srbin postane doktorom prava, što učini te se Savi ponudi znatna služba, da bude sekretar kod namesničkoga veća. Iduće godine ode Sava u Rusiju stricu Petru Tekeliji, znamenitom ruskom đeneralu i bogatašu, te proširi svoje znanje i steče znatnih poznanstava u Petrogradu i Moskvi.
A kad se vrati u otadžbinu, jedva mogaše dobiti mesto podbeležničko. Na čuvenom saboru narodnom 1790. u Tamišvaru Tekelija bejaše vođ opozicije koja sa svojim kandidatom za mitropolita, Stratimirovićem, pobedi. U borbi za prava narodna Sava je imao mnogo neprilika i mnogo neprijatelja, te se u jedno doba htede seliti u Srbiju, gde je tinjao oganj iz koga će uskoro buknuti plamen narodnoga ustanka. U vojničkoj službi bejaše potpukovnik, ali se zbog svojih srpskih osećanja morade i toga odreći, i pošto se još jednom, na dijeti 1802, javio kao znatna politička činjenica, povuče se u privatan život. Ali je Sava uvek mislio o Srpstvu i njegovoj veličini. Toga radi obratio se bio caru Franji pisanom spomenicom u kojoj razlaže kakva bi korist i slava bila kad bi se oživotvorilo srpsko carstvo. "Kad svaki narod — pisaše tada Sava — uzima svoga poglavara; kad ni jedan narod ne bude drugom narodu rob: biće na svetu mira; a dokle god jedan narod drugi pritiskuje, dotle će uvek onaj što je pritisnut za svojom slobodom uzdisati, i hvatati svaku priliku da se oslobodi". Kad Napoleon osvoji Hrvatsku i Dalmaciju, Sava mu preko francuskoga poslanika u Beču, pošalje spomenicu o tome kako treba te pokrajine slovenskoga juga skupiti u celinu koja bi se zvala Ilirska Kraljevina. To odista i bude urađeno: Napoleon stvori 1809. Ilirsku Kraljevinu, dodavši joj Kranjsku, deo Koruške, Goricu, Istru i Trst. Godine 1813. naumi Sava da se oženi; misao svoju ostvari, ali ne bejaše srećan u braku: godine 1821. morao je tražiti razvod braka sudskim putem. I ako je, zbog toga i drugih neprilika, imao mnogo briga, ipak je uzimao osobito učešće u svakom pitanju, poglavito prosvetnom, koje se ticalo srpskoga naroda, pomažući svuda savetom, novcem i delom. Novine u pitanjima o književnom jeziku i pravopis nije mogao prihvatiti, ali je kao predsednik Matice Srpske nastojavao da ona razvija svoj rad življe i obilatije. U dubokoj starosti od osamdeset godina preminuo je Sava Tekelija u Aradu 21. septembra 1842. godine.
Time što je život svoj proveo uzimajući znatnog a ponajviše i veoma korisnog učešća u sudbini svoga roda i plemena, Sava je zaslužio vidno mesto u pomeniku zaslužnih sinova srpskoga naroda. Ali naročitim zaveštanjem jednim stao je Sava u red najvećih dobrotvora svega naroda srpskoga. On je svojim imanjem, nasleđenim od strica Petra Tekelije, pritekao u pomoć onom delu našega naroda, kome je pretila najveća pogibao odnarođivanja. Avgusta 21. godine 1838. utvrdio je Sava zaveštajnim pismom svoje prosvetne zavode koji su mu ime obesmrtili. On je osnovao zakladu za obrazovanje srpskih sinova u onoj školi, u koju ga nekada nisu hteli primiti zbog većeg broja godina, u inžinjerskoj Akademiji u Beču. Za tu ustanovu svoju odredio je 100.000 forinata, dodavši im još 8000 for. za odevanje tih srpskih pitomaca. Pitomci su četiri učenika Srbina iz Vojničke Granice, koje predlaže mitropolit karlovački. Druga je njegova zadužbina u Pešti za civilne učenike. Njoj je ostavio 150.000 forinata, dve kuće u Pešti, devet kuća u Aradu i još dobara u njivama, livadama i vinogradima. To je čuveni "Tekelijanum". Ogroman je posao proceniti kakvih je i kolikih je koristi od zaklada Savinih videlo Srpstvo u Austro-Ugarskoj: jedno je van sumnje, da je Tekelijanum vaspitao, bez malo, svu inteligenciju srpsku u Austro-Ugarskoj, da je utro mnogu suzu sirotinjsku i da je mnogoga i mnogoga mladoga sunarodnika svoga sa raskrsnice uputio pravom i časnom stazom koja vodi u narodno jato.
To je život kojim veliki ljudi žive i posle telesne smrti. Takim životom živi i Sava Tekelija za sva vremena, za večnost, za vas život srpskoga naroda.
"IZ jedne jedine ljubovi milome mi rodu" - napisao je u svom testamentu veliki dobrotvor i prvi doktor pravnih nauka u srpstvu. U dnevniku koji je vodio od 1795. do 1797. godine (priredio ga je Stevan Bugarski, a štampala Matica srpska 1992), Tekelija je zabeležio spisak darovane imovine - 4.374 jutra zemlje na pustari Kevermešu, 1.898 jutara na pustari Vizešu, kuće, vinogradi, marva, vino, gotov novac i obveznice... Ukupna vrednost zaveštanja iznosila je tada 400.000 forinti u srebru.
