Zakon cara Dušana je bio najsavremeniji zakon srednjevekovne Evrope. U to vreme skoro nijedna evropska zemlja nije imala zvanični dokument kojim bi regulisala društveno delanje. Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo svetog Save, najvažniji zakon (ustav) srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje 21. 5. 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. 8. 1354. godine u Serezu. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike.

Neki od ovih članova su isuviše surovi za današnje vreme dok su neki iznenađujuće pravični i pošteni. Naravno, treba imati u vidu da je ovaj zakon sa preko 200 članova napisan 1349. i modifikovan 1354.

Brak

#2. O ženidbi: Vlastela i ostali ljudi da se ne žene bez blagoslova od svoga arhijereja, ili da ih blagoslove oni koje su arhijereji izabrali za duhovnike.

#3. O svadbi: Nijedna svadba da se ne učini bez venčanja, a ako se učini bez blagoslova u upita crkve, takvi da se rastave.

Blud

#54. O bludu vlastelinke: Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se obema ruke odseku i nos sareže.

Vojska

#61. O povratku s vojske: Kada dođe vlastelin s vojske kući, ili bilo koji vojnik, ako ga ko poziva na sud, neka bude kod kuće tri nedelje, a onda neka ide na sud.

#130. O crkvi: Ko na vojsci obori crkvu da se ubije i obesi.

#135. O vojsci: Vojska koja ide po zemlji carevoj, gde padne u kom selu, druga, koja ide za njom, da ne padne u to isto selo.

Grobovi

#20. O grobovima: I ljudi koji se vradžbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, selo koje to učini neka plati vraždu (300 perpera), a ako bude pop na to došao, da mu se uzme popopstvo.

Gosti

#160. O gostima ili putnicima: Ako se gde desi kome bilo gostu ili trgovcu ili kaluđeru, te mu uzme što otimačina, ili lopov ili kakva bila neprilika, svi takvi neka dođu carstvu mi, da im plati carstvo mi, što budu izgubili, a carstvo mi da traži kefalije i vlastelu kojima bude put predan i straže poverene. I svaki gost, i trgovac, i Latinin, da dođe prvim stražama, sa svim što ima i nosi, da ga straža straži predaje sa svim; ako li se dogodi te što izgubi, neka bude porota, što reknu verodostojni ljudi po duši da su izgubili s onim porotnicima, to da im plate kefalije i straže.

#171. O zakonu: Još zapoveda carstvo mi; Ako uspiše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo ruši zakonik, nije po pravdi i po zakonu, kako zakonik piše, sudije tom pismu da ne veruju, nego da sude i izvršuju kako je po pravdi.

Klevetnik

#165. O kleveti: Ako se nađe koji god klevetnik i goni koga klevetom, laži i spletkom, takav da se kazni kao lopov i razbojnik.

Mito

#24. I ako se nađe crkveni upravnik koji je uzeo mito, tome da se sve oduzme.

Otrovi

#109. O otrovima: Ko se utvrdi kao mađioničar i otrovnik, da se kazni po zakonu svetih otaca.

Obljuba vlastelinke

#53. O nasilju nad vlastelinkom: I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže.

Pijanica

#166. O pijanici: Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče, ili okrvavi, a ne ubije, takovomu pijanici da se oko iskopa, i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.

Planine

#81. O planinama: Planine što ih ima u zemlji carstva mi, koje su careve planine da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske vlasteli, što je u čijoj državi.

#171. O prodavanju hrišćana: I ko proda hrišćanina u drugu neverničku veru, neka mu se ruka odseče i jezik sareže.

Siromašni

#28. O hrani siromasima: I po svima crkvama da se hrane siromasi, kako je propisano od osnivača; a ako ih koji od mitropolita i od episkopa, ili od igumana ne ushrani, takav da se isključi iz dostojanstva.

#64. O sirotici: Sirota kudeljica da je slobodna isto onako kao i pop.

#73. O siroti: Sirota koja nije kadra parničiti se ili odgovarati, neka odredi zastupnika koji će odgovarati.

Suđenje

#89. O pozivanju krivca: Ko pozove krivca pred sudije, pa pozvavši ne dođe na sud nego sedi kod kuće; ako onaj koji je pozvan dođe po roku pred sudije i pričeka po zakonu, on je slobodan od te krivice zbog koje bio pozvan, jer onaj koji ga je pozvao sedi kod kuće.

Sudije

#163. O sudijama: Sve sudije što god da sude da upisuju presude i da drže kod sebe, a drugo pismo napisavši da ga predadu onome koji je oslobođen na sudu.

#172. O sudijama: Sve sudije da sude po zakoniku, pravo kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi.

Tamnice

#185. O tamnici: Na isti način, koji drži tamnice carstva mi: da ne prime ničijega čoveka bez pismene zapovesti carstva mi.

Trgovci

#81. O trgovcima: Trgovce, koji idu po carevoj zemlji, da nije blastan silom smetati nijedan vlastelin ili koji bilo čovek, a ni razvaliti mu robu i novac silom natutrati; a ko se nađe da je silom rastovario ili rasturio, da plati pet stotina perpera.

#59. O kupcima: Koji kupci stignu noću na konak, ako ih ne pusti upravnik ili gospodar toga sela, da ostanu kupci u selu, po zakonu carstva mi, kako je u zakoniku, ako putnik što izgubi, onaj gospodar ili upravnik i celo selo da plati jer ih nisu pustili u selo.

Ubistvo

#86. O ubistvu: Gde se nađe ubistvo, da je kriv onaj koji je izazivao, ako bude i ubijen.

#96. O ubistvu: Ko se nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju.

Falsifikat

#138. O laži: Ako se nađe u čijem hrisovulju pripisano lažno slovo, i nađu se slova ispravljana i reči izmenjene na drugo nego što je carstvo mi zapovedilo, takvi hrisovulji da se razderu i onaj da nema više baštine.

Crkva

#25. O upravljanju crkvama: Crkvama da upravlja gospodin car i patrijarh i logotet, a drugi niko.

Carinici

#120. O carinicima: Carev carinik da nije vlasta smetati ili zadržati koga čoveka, da mu robu proda u bescenje; slobodno da prolazi svako po trgovima i po volji da se svako kreće sa svojom robom.