Pionirski park je do 1944. bio opasan visokim zidom i služio kao bašta starog dvora (danas Skupština grada Beograda), građenog kao rezidencija kraljevske porodice. Prema projektu arc. Stojana Titelbaha, gradnja Novog dvora završena je posle Prvog svetskog rata. U nNovom dvoru je boravio kralj Aleksandar I Karađorđević do izgradnje Dvora na Dedinju. Od 1934. do 1948, u zdanju se nalazio Muzej kneza Pavla, a danas je u njemu kabinet predsednika Republike Srbije.
Kada se 1958. Andrić sa suprugom Milicom Babić doselio u Proleterskih brigada 2A (u čast nobelovca danas Andrićev venac 8), Pionirski park je za njega postao omiljeno mesto za osamu i predah, ali i početak i kraj navikle šetnje do Terazija, potom Knez Mihailovom do Kalemegdana. Sugrađani, prijatelji i kolege su ga susretali, zaustavljali u razgovoru, i sve bi se odužilo do podne. U čast 100-godišnjice Andrićevog rođenja, 1992. godine, na Andrićevom vencu je otkriven spomenik piscu, a 9. oktobra 2011. je na stepenište ispod postavljen zapis iz njegovih Znakova pored puta.
Andrić je svoje šetnje Beogradom završavao na Kalemegdanu, s kog se pruža vidik na raskrsnicu reka Save i Dunava i vedutu grada. Njegov roman Gospođica počinje rečima: "Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo i uvek lepo; i za letnjih oluja kad se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu sa prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega onog što ne bi trebalo da bude...".