Čuveno umetničko delo, slika „Dolazak cara Dušana u Dubrovnik" posle više od decenije ponovo je izložena u Narodnom muzeju sa delima koje je Murat stvorio u rasponu od 1889. do 1936.

Posle bombardovanja Starog dvora, 6. aprila 1941, slika „Dolazak cara Dušana u Dubrovnik" ustupljena je Narodnom muzeju. Od tada se selila više puta, ali bila je uvek u raznim koncepcijama stalne postavke do 2003, kada su odgovorni nepromišljeno i neosnovano zatvorili vrata publici. Sada se prvi put predstavlja okružena svim onim što je Murat stvorio u rasponu od 1889. do 1936, takođe slikama i skulpturama umetnika koji su, kao i on, osnovali pre sto deset godina Društvo srpskih umetnika „Lada" - kaže muzejski savetnik Ljubica Miljković, koja je sa koleginicom Gordanom Stanišić autorka izložbe otvorene u čast 150. godišnjice Muratovog rođenja.

Murat je od 1896. maštao da naslika „Dolazak cara Dušana u Dubrovnik" i to je uspeo da ostvari tri godine kasnije, zahvaljujući materijalnoj potpori kralja Aleksandra Obrenovića.

- Ova monumentalna kompozicija izazvala je polemiku prilikom predstavljanja u Beogradu, pre odlaska u Pariz. Murat je za nju na Svetskoj izložbi (1900) dobio bronzanu medalju, a vreme je potvrdilo da jeste jedno od znamenja srpskog slikarstva početkom novog milenijuma - objašnjava Miljkovićeva.

Proleće: Slika iz 1894. godine
Okolnosti su dozvolile da austrijski vojnici ukradu ovo delo, a autora je kralj Aleksandar obavestio o njegovom povratku u Beograd 1921.

- Marko Murat je sledeće godine došao iz Dubrovnika i obavio restauraciju. U drugom postskriptumu pisma sekretaru likovne sekcije, dajući instrukcije za samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić" (1940), napisao je: „Sliku Dolazak c. Dušana bijaše neprijatelj, bežeći iz Srbije, dosta oštetio: divljački je odrezao od kajlrama i zavio je tako da je boja otpadala itd. Ja sam je stoga, restaurovao 1922. g, i, ljut na divljake, napisao ispod potpisa Post barbarorum invasionem ab auctore restauratum a. s. 1922. (Posle invazije varvara restaurovano od autora god. sp. 1922)" - otkriva Miljkovićeva.
Murat je na početku Prvog svetskog rata bio kod svojih u Luci Šipanskoj, ali je odmah uhapšen kao državljanin Srbije. Proveo je dve godine u zarobljeničkim logorima Boldogasonj i Nežider.

- Vratili su ga u rodno mesto 1916. Na njegov predlog, kralj Aleksandar je u Dubrovniku osnovao Nadleštvo za umjetnost i spomenike i svog nekadašnjeg učitelja postavio za upravnika i konzervatora ove ustanove. On je na tom mestu ostao do penzionisanja 1932. godine - kaže naša sagovornica.
U Narodnom muzeju do 20. novembra izloženo je svih dvadeset sedam slika izvedenih tehnikom ulja i jedan akvarel Marka Murata. Postavku upotpunjuje 120 radova na papiru, tri skicenbloka i dve beležnice malog formata sa 150 listova koji se čuvaju u Kabinetu crteža i grafika Narodnog muzeja. Istovremeno u muzeju je postavljena i izložba povodom 110. godišnjice od osnivanja Saveza jugoslovenskih umetnika „Lada".

Autor:S.Šulović