Kao zvanični početak 1.svetskog rata uzima se 28.07.2014.kada je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji,a taj dan je kako će se kasnije ispostaviti i zvanični početak "velikog rata".

Naime,23. Jula 1914. ultimativni zahtev u deset tačaka poslat je Srbiji,a srpska vlada morala je da pošalje pozitivan odgovor za 48 sati.Zahtevi Vladi su bili sledeći:

1.da zabrani sve publikacije koje pišu protiv Austrougarske i svojom opštom tendenciju ugrožavaju njen teritorijalni integritet
2.da odmah raspusti Narodnu odbranu i slična udruženja i da spreči da one nastave svoj rad pod drugim imenom i u drugom vidu
3.da iz javne scene u Srbiji izbaci sve ono što predstavlja propagandu protiv Austrougarske
4.da iz službe ukloni sve oficire i činovnike koji su odgovorni za propagandu protiv Austrougarske
5.da prihvati saradnju organa carsko-kraljevske vlade u ugušivanju subverzivnog pokreta usmerenog protiv teritorijalnog integriteta Carstva
6.da otvori istragu protiv učesnika u Sarajevskom atentatu i da prihvati da u ovoj istrazi učestvuju organi Austrougarske
7.da odmah uhapsi Vojislava Tankosića i Milana Ciganovića
8.da spreči pomaganje nedozvoljene trgovine oružja preko granice i da otpusti i strogo kazni pripadnike pogranične službe koji su pomogli prebacivanje atentatora
9.da objasni izjave srpskih visokih činovnika protiv monarhije date posle 28. juna
10.da obaveštava carsko-kraljevsku vladu o ispunjenju ovih zahteva.

Odgovor srpske vlade bio je krajnje popustljiv.Sve tačke su prihvaćene osim šeste tačke.Šesta tačka zahteva da u Srbiju dodje istražni tim,koji bi se bavio time da li je vlast u Srbiji povezana sa atentatom. Ni tu nije rečeno veliko ne, već je bilo diplomatski rečeno, da bi Srbija prihvatila medjunarodni sud u Hagu.Naša Vlada je pokušavala da obezbedi da do rata ne dodje, ali tako nisu mislili u Berlinu i Beču.Odgovor Vlade je lično Nikola Pašić odneo ambasadoru Austro-Ugarske 25. jula 2014.ali je baron Gizl odgovorio da odgovor Srbije "nije zadovoljavajući",te se iako samo jedna tačka nije bila pozitivna,austrougarsko poslanstvo povlači se u Zemun.Videvši da se sprema rat, vlada Kraljevine Srbije objavila je manifest u kojem je stajalo:

"Uzdajući se u pomoć Božiju, u svoju pravicu, kao i u prijateljstvo velikih država, koje, uvereni smo žele isto tako da se mir održi, nadamo se da će se ovaj sukob svršiti mirno; ali, kako je austrougarski poslanik večeras izjavio u ime svoje vlade da nije zadovoljan našim odgovorom i da konačno prekida diplomatske odnose, vlada je srpska prinuđena da, za svaki slučaj, odmah preduzme najpotrebnije vojničke mere za odbranu zemlje. Smatramo za dužnost pozvati narod na odbranu otadžbine, verujući da će se našem patriotskom pozivu svaki rado odazvati. Ako budemo napadnuti, vojska će vršiti svoju dužnost...".

Ukaz,ili manifest o mobilizaciji,naša Vlada je proglasila 25.jula u 22:00 ,a on je stupio na snagu sutradan kada je naređena mobilizacija,formirana je Vrhovna komanda srpske vojske na čije je čelo stao Stepa Stepanović,koji je privremeno zastupao odsutnog vojvodu Radomira Putnika.Komanda je odmah premeštena u Kragujevac,da se ne bi nalazila na graničnoj liniji.

28.jula 1914.običnom telegrafskom poštom je stigao telegram u kojem je pisalo da vlada Srbije nije "na zadovoljavajući način odgovorila na notu" iz Beča,te da je Austro-Ugarska "prinuđena da se osloni na silu oružja",kao i da :"Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom".

To je bila i zvanična objava rata Srbiji koja je još vidala rane od Balkanskih ratova,pa je dan nakon objave rata, 29. jula, regent Aleksandar Karađorđević objavio je proglas narodu:

„Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat... Nevolje naše Kraljevine i našeg naroda sa Austrijom nisu počele od juče... Moja je vlada htela izbeći po svaku cenu sukob i zato je izišla u susret austrougarskoj vladi do krajnjih granica popustljivosti, preko kojih ne može ići nijedna nezavisna država... Nažalost, bečki državnici ostaše gluhi... Ja sam prinuđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku... Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme!"

Crna Gora je odmah stala uz Srbiju a kralj Nikola je 06.avgusta 2014.izdao proglas u kojem se kaže:
„Crno žuti barjak, koji od davnih vremena kao mora pritiska dušu jugoslovenskog naroda, razvio se da taj narod sada potpuno uništi, da njegove slobodne predstavnike Srbiju i Crnu Goru pregazi... Tko je junak i slijedi koracima dva stara srpska kralja, da ginemo i krv proljevamo za jedinstvo i slobodu zlatnu... Mi smo hteli mir, a nametnut nam je rat."
Odmah po objavi rata Srbiji,:29. jula, ruski car Nikolaj Drugi objavio je delimičnu mobilizaciju, stavljajući do znanja da Srbiju neće prepustiti na milost i nemilost.

U prethodnom tekstu  smo pisali o interesima velikih sila koji su se preplitali
i tražile su se nove kolonije,pa je odmah po objavi rata za koji su Austro-Ugarska i Nemačka Vlada smatrale da će kratko da traje,nastao je svetski rat.Naime,Velika Britanija i Francuska objavljuju rat Nemačkoj.

Komanda Austro-Ugarske vojske se bazirala na potpuno pogrešnoj pretpostavci da je moral srpske vojske slab i da je vojska umorna od prethodnih ratova,te da će Srbiju lako pregaziti.Međutim,desilo se upravo suprotno.Čim je naređena mobilizacija,počeli su da pristižu dobrovoljci iz krajeva Austrougarske naseljenih Srbima.Već su prvog dana za rat bili spremni četnici koji su zauzeli svoje položaje,kao i trećepozivci i žandarmi.

Sve je funcionisalo savršeno,pa je zahvaljujući izuzetnom patriotskom naboju, mobilizacija i koncentracija vojske tekla po planu.

U prethodim delovima,bavili smo se situacijom u Srbiji uoči rata,kao i situaciji u svetu uoči rata,te interesima velikih sila.O bitkama koje su se odigrale na na teritoriji Srbije,pisaćemo kada za to dođe vreme,na proslavi godišnjica istih.Ovim tekstom obeležavamo i početak Prvog svetskog rata.

Autor: Duško Mijatović