Ostale su brojne anegdote o odnosu Nikole Pašića sa novinarima,piscima,štampom...Srpski književnik Milovan Vitezović je u svojoj Beležnici podsetio na neke od njih:
Nikola Pašić nije slovio za blistavog govornika, ali se mnoge njegove rečenice i dan-danas citiraju kao kakve narodne umotvorine. I kad je govorio i kad je ćutao, to je bilo proučavano i sa svih strana premeravano. Bivalo je da njegove neobične „usputne napomene" stignu sagovornika iznenada, mnogo kasnije. Samo su lakomisleni olako prelazili preko onoga što im je govorio ovaj stari lisac, koji je srpsku vladu predvodio u nekim od najtežih razdoblja novovekovne Srbije
Politika.
Očekujući od njega neobične definicije, novinari su često pitali Nikolu Pašića šta je za njega politika.
„Znaš, ovaj, šta je politika?" rekao im je jednom Nikola Pašić. „To ti je kada treba neka slamka da se digne, a ono zapne cela Narodna skupština kao da je neki balvan. A kada ima, ovaj, neki balvan da se digne, onda, znaš, ostanemo Laza Paču i ja da svršimo posao..."
Poza.
Pred same Balkanske ratove, u Beograd je, kao dopisnik Kijevskih novina došao Lav Davidovič Bronštajn, poznatiji kao Lav Trocki. Tu je, stanujući u hotelu „Moskva", ostao do početka Prvog svetskog rata.
Pišući o Nikoli Pašiću, Lav Trocki je zapisao:
„Pašić je lišen govorničkog sjaja i talenta. Ali, o tome, kao i o svemu u Srbiji, postoje bar dva mišljenja. Jedni veruju da je sam Gospod Bog lišio Pašića tog dara. Većina Srba, međutim, misli da je ovo sračunata Pašićeva poza."
Novine.
Običaj da novinari presreću predsednike vlada i ministre star je skoro koliko i novine. A ustaljen je bio i u vreme vlada Nikole Pašića.
Dolazi, tako, Nikola Pašić u zgradu Vlade, presreću ga novinari.
„Gospodine predsedniče, šta ima novo?"
„Ne znam, ovaj, još nisam čitao današnje novine", odgovara Pašić, koji, naravno, nije od juče.
Bezobrazluk.
Trebinjac, pesnik Jovan Dučić je početkom XX veka bio student u Parizu kao stipendista srpske vlade. To se studiranje razvuklo na nekoliko godina više, pa je Dučić stalno tražio produženje odsustva. Svojim novim evropskim pevanjem on već beše izazivao zavist beogradskih pisaca, a dugo studiranje je bilo povod za još veće ogovaranje.
Kako je književnik i profesor Mile Pavlović bio blizak predsedniku srpske vlade Nikoli Pašiću, pa i njegov špijun u Bosni, u koju je išao kao putujući obućar i zato dobio nadimak Krpa, on se jednom usudio da sa Pašićem popriča o Dučiću i Dučićevom dugom studiranju.
„Molim Vas, gospodine Pašiću, zbilja je Dučić jedan zevzek – Ibrahim... Molim Vas, izvinite na izrazu, i dupetom da studira dosad bi završio studije... To je jedan bezobrazluk!..."
„Ovaj, znaš, Mile, to je bezobrazluk što ti kažeš!" odgovorio je Nikola Pašić.
Vođa.
Kada se posle montiranog Ivanjdanskog atentata na kralja Milana, spasavajući glavu, Nikola Pašić javno pokajao i ostavio svoje uhapšene prijatelje iz Narodne radikalne stranke na milost i nemilost razjarenih kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića, onda je Radoje Domanović napisao satiru Vođa, aludirajući na Pašića.
Kad je objavljena ova satira, onda je u listu radikala Samouprava bilo veliko uzbuđenje i ljutnja na Domanovića, jer je on sarađivao u ovom listu. Radoje Domanović je i dalje dolazio u Samoupravu, ali se starao da se ne sretne sa Stojanom Protićem, a naročito sa Nikolom Pašićem.
Jednoga dana utrča u redakciju jedan saradnik i viknu Domanoviću:
„Rade, sklanjaj se, eno ga ide Vođa!"
Požuri Domanović niz stepenice. Taman da izađe, kad se na vratima pojavi Pašić. Da se ne bi zaglavili u vratima, Domanović se skloni u stranu, gledajući kako da izbegne sukob i stalno motreći na Pašićev štap.
Pašić mu se, međutim, srdačno nasmeja i pruži mu ruku.
„A ti li si, Domanoviću?! Šta sad radiš?"
„Eto, pišem koješta!" promrmlja Radoje Domanović, sav zbunjen, crveneći se u licu.
„E, ovaj, nemoj da pišeš koješta!" tapšao je Pašić Domanovića po ramenu. „Nemoj, ovaj, koješta! Nego piši dobre stvari... Meni se, ovaj, mile tvoje stvari i volem da ih čitam... Ti, ovaj, imaš dobro pero. Hajde, ovaj, zbogom, i piši, Domanoviću, piši!"
Izbor.
Na početku kraljevanja Petra Prvog Karađorđevića dolazilo je do sukoba između kralja Petra i predsednika Vlade Nikole Pašića. Kraljev sekretar Živojin Baluguić pisao je u Štampi i Dnevnom listu protiv Pašića uvredljivo. Nikola Pašić ga je tužio sudu. Baluguić se apsa morao spasavati bežanjem iz zemlje.
Ono što sam nije hteo da kaže starom kralju, Pašić je to činio preko narodnog poslanika i užičkog prote Milana Đurića. A što kralj Petar nije hteo lično da kaže Pašiću u brk, to je, opet, išlo preko ovog narodnog popa, sa kojim je bio prijatelj od vremena kad nije bio kralj nego knez-emigrant na Cetinju.
Kad god bi se odnosi između kralja Petra i Nikole Pašića zategli, uskakao je prota Milan Đurić da ih kako-tako izmiri.
„Slušaj ti, Petre, ako ti misliš da bi narod u slučaju da bira između tebe i Pašića izabrao tebe, onda se ljuto varaš! Narod je odbacio Obrenoviće, ali je izabrao Pašića!" znao je da odbrusi prota Đurić.
Ćuskije.
Novi srpski vladari su uvek bili cenjeniji u srpstvu izvan Srbije, negoli u njoj samoj. U sukobu između kralja Petra i Nikole Pašića, Vrač pogađač, srpski šaljivi list koji je izlazio u Zagrebu ćirilicom, bio je na strani suverena.
U novembru 1905. Vrač pogađač ovako je pisao o novom padu Pašićeve vlade:
„Promene vlade narod smatra meteorološkom pojavom. Zato sve padove vlade, pa i ovaj poslednji Pašićevog kabineta, prati izrekom: Padaju ćuskije!"
(Vesti o Pašiću u Vraču pogađaču bile su potpisane sa HUZ, što je bio tajni pseudonim Živojina Baluguića, sekretara kralja Petra.)
Čitalac.
Sekretar Srpske socijaldemokratske partije i urednik Radničkih novina Dimitrije Tucović bio je jednom prilikom predstavljen predsedniku srpske vlade Nikoli Pašiću.
„A, Vi ste taj Tucović!? Čitam ja Vas, imate oštro pero i britku pamet!"
„Gospodine predsedniče, nisam znao da čitate opozicionu štampu!"
„Svaki pravi predsednik vlade mora da čita opozicionu štampu, jer ono što njegovi pišu unapred zna!"
Zabrana.
Za vreme aneksije Bosne i Hercegovine preneo urednik Štampe Sveta Jakšić neku vest iz Pester Lojda. Policija zbog te vesti zabranila Štampu, pa otišao Sveta kod Nikole Pašića da interveniše.
„Ja, gospodine Pašiću, ne razumem takav postupak policije!"
„Ovaj, jeste... Znaš, Sveto, dobro je što si im tu stvar preštampao, ali, ovaj, dobro je i to što je policija zabranila."
„Kako dobro, gospodine Pašiću!?"
„Dobro je, jer će biti primećeno sa obe strane!"
