Dan posvećen Svetom Spiridonu, rođenom na Kipru.Otac i majka su mi bili seljaci, jednostavni i prostodušni,pa su mu i samom jednostavnost i prostodušnost ostale vrline do kraja života,iako se u međuvremenu uzvisio do položaja episkopa.
Učestvovao je na prvom Saboru u Nikeji i tu se istakao jasnim i jednostavnim ispovedanjem vere,kao i čudesnim moćima kojima povrati mnoge jeretike u hrišćanstvo. Umro je 346.godine, a njegove mošti čuvaju se na Krfu.
Zbog blagosti, Svetog Spiridona proslavljaju deca i majke,a bolesni veruju da mogu biti izlečeni,ako taj dan provedu u nekom manastiru.Komadić njegove obuće čuvan je kao najsigurnija uzda,odnosno amajlija.
Svetog Spiridona uglavnom slave varošani, gde je on zaštitnik i slava određenih zanatskih esnafa.Prema legendi, on je prvi napravio zemljani lonac, zatim vreću i na kraju košulju.Zato ga slave grnčari, mutavdžije,tkači, kovači. Tvrdi se da je slep na jedno oko, jer ga je obućar ubo šilom dok je radio na njegov dan. Svetac se nije naljutio, nego je samo izašao pred nevoljnika i zaplakao,a potom ga blagosiljao. U srpskom pozorišnom stvaralaštvu igran je komad Osmeh Svetog Spiridona, autora Slobodana Stojanovića.
Slavi se kao krsna slava.
Autor:Dragomir Antonić,etnolog
