10. oktobra je svoj bioskopski život započeo  film „Staljingrad", režisera Fjodora Bondarčuka. On je posvećen jednom od najtragičnijih događaja koji je odneo toliko mnogo života tokom Drugog svetskog rata - Staljingradska bitka, koja je prelomila tok rata, jer od nje je počela ofanziva sovjetske armije, okončana potpunim krahom hitlerovske Nemačke. Ovo je prvi ruski film snimljen u formatu IMAX 3D.

Najnaprednije savreme tehnologije čine svoje: gledaoci dobijaju utisak da sami prisustvuju ovim događajima. Potkrepljene su ove scene i tragičnom muzikom, koju je za ovaj film napisao čuveni američki kompozitor Anđelo Badalamenti. Ipak, ovo nije samo ratni film, govori Fjodor bondarčuk:

- Ovo nije dokumentarni film, nije vrsta istrage jedne od dve verzije Staljingradske bitke. Ovo je film o ratu - ovaj je konflikt mogao biti u Troji, a isto tako i na Kulikovskom polju. A na platnu - Staljingrad, ruski grad na Volgi. Novembar 1942. godine. Strašni boj sovjetske armije protiv hitlerovske vojske uz mnogo krvoprolića. Grupa sovjetskih obaveštajca opkoljava kuću u kojoj se nalazi jedina preživela osoba - devojka, koja će nekome postati kao kćerka, nekome drugarica, a neko će se u nju zaljubiti.

 Ona je oličila sve, tačnije i one koji su nestali i one koji se nisu ni pojavili odnosno rodili. Režiser Bondarčuk ima svoju verziju „fenomena Staljingrada". Kako je izmučenim ruskim vojnicima pošlo za rukom da preokrenu tok rata u svoju korist? Bondarčuk govori:

- Bila je druga godina rata u toku - svako je imao neku svoju životnu priču, tako mi se čini. Teško je sve to sada pretpostaviti. Ali, ako bih se našao u takvoj situaciji, ja bih verovatno osetio potrebu da se osvetim, i motivacija bi kod mene bila jaka- kako god to strašno sada zvučalo.
Uzgred, nemački vojnici na filmu - nisu predstavljni kao karikature, kao neprijatelji sa plakata za filmove. To su ljudi koji se takođe bore sa sobom, imaju sumnje, stide se, boje. Čak je prikazan i ljubavni momenat između nemačkog oficira i ruske lepotice. Osim toga i glavni antagonisti u filmu su ruski i nemački oficir koji zajedno gube život, gledajući se u momentu kada obojica ginu. „To naravno nije pomirenje",- nastavlja Fjodor Bondarčuk:

- Ni u kojem slučaju nismo hteli da kraj filma napravimo kao opšte praštanje i poistovećivanje crnog i belog. Finale- jedan na drugog pucaju - to je rat, ali ne i pomirenje.

„Staljingrad" će biti nominovan za prestižnu nagradu „Oskar" u nominaciji „ najbolji inostrani film". U borbi za ovu nagradu on će se naći zajedno sa desetak veoma dobrih filmova.