Jabuka, po svom značaju, kako od davnina, tako i danas, zauzima važno mesto među voćkama, naročito u Srbiji, gde su se oduvek gajile autohtone sorte, koje su krasile kroz vekove naše voćnjake.
Pred kraj prošlog veka, naša zemlja je obogaćena kolekcijom i nekih novih sorti i izvoz ove voćke je mnogo veći nego pre više decenija, ali ono što je bitno je da treba da sačuvamo naše stare sorte.
Jedna od takvih je i Ruzmarinka , stara sorta jabuke srednje krupnoće, ali jako bujna i odlične rodnosti. Poznata je od davnina , ima specifičan ukus i miris. Naš narod je bio veoma maštovit kod imenovanja sorti jabuka, pa tako i ove.
Plodovi su pravilnog oblika, blago zapljošteni pri vrhu drške.Peteljka je srednje dugačka i debela.Pokožica je debela, tvrda, glatka i dobija voštanu prevlaku.Boja pokožice je zeleno žuta, sa crvenim prelivom i prugicama na sunčanoj strani.Meso je belo, polutvrdo,tvrdo , sočno, hrskavo, vinskog ukusa sa izraženom aromom. I danas je ova stara sorta rasprostranjena na severu Vojvodine u predelu Subotičko-horgoške oblasti.
