Hilandar je bio predmet posebne brige i pažnje svih Nemanjića, ali od svih njih, posle svetog Simeona i Svetog Save Hilandar je od Nemanjića (pored, možda, Stevana Prvovenčanog) posetio samo car Dušan, koji je u njemu i na Svetoj Gori boravio od 1. seprembra 1347. do juna 1348. - čitavih devet meseci i to sa caricom Jelenom.
Na mestu susreta cara Dušana sa bratstvenicima, podignut je "Krst Cara Dušana", a u blizini je car Dušan zasadio maslinu. Prilikom te posete car Dušan je bogato darivao sve manastire na Svetoj Gori, a novčano je pomogao Hilandaru da izvrši objedinjavanje svoga poseda na Svetoj Gori. Od tada do danas hilandarski posed na samoj Svetoj Gori nije uvećavan, a najnovija vojna merenja pokazuju da Hilandar na Svetoj Gori poseduje 10 hiljada hektara zemljišta, što je najveći zemljišni posed jednog manastira na Svetoj Gori - koji čini približno jednu trećinu čitave Svete Gore, pri čemu Lavra ima posed po veličini približno ravan hilandarskom, pa izlazi da ostalih 18 manastira dele jednu trećinu Svete Gore.
Caru Dušanu se pripisuje izgradnja paraklisa Svetih Arhanđela (neposredno ispod pirga Svetog Save, severno od oltara Sabornog hrama).
Ne treba gubiti iz vida da su Sveta gora, pa i Hilandar, od 1342. do 1371. godine bile u sastavu srpske države - Dušanovog carstva, i da je možda ta okolnost, a možda i prebogati darovi svim manastirima, bili od uticaja kod donošenja odluke da se carici Jeleni odobri da stupi na tle Svete Gore i na njoj ostane za sve vreme boravka cara Dušana na Svetoj Gori. Car Dušan je njen dolazak pravdao time da ona na Svetu Goru ne dolazi kao žena nego kao carica.
Uskrs sa hilandarskom braćom
Od Obrenovića samo je kralj Aleksandar Obrenović, na povratku sa Olimpijade u Atini 1896. obišao manastir Hilandar i finansijski ga pomogao (da dobrim delom likvidira svoj dug). Kao uspomenu na susret sa kraljem kasnije je arhimandrit Vasilije u Savinom polju podigao česmu, koja i danas postoji.
Na svom putu za Carigrad kralj Aleksandar Obrenović je 1894. trebalo je da svrati u Hilandar, putujući preko Soluna, ali na taj put nije krenuo. Po Ivanu Pavloviću, tadanjem srpskom konzulu u Solunu, poslao je, kao poklon, šest hiljada dinara u zlatu, koji je konzul 14. decembra 1895. uručio pretdstavnicima Hilandara (arhimandritu Vasiliju i Damaskinu).
Niški episkop Inokentije je, 11. marta 1896, obavestio arhimandrita Vasilija da će kralj Aleksandar, po povratku iz Atine posetiti Svetu Goru i Hilandar na Veliki Petak. O ovom putu kralja Aleksandra pisao je i episkop žički Sava, 15. marta 1896, mitropolitu Mihailu.
"Bilo iz ozbiljne namere da se preduzmu koraci za ženidbu kraljevu sa princezom Jelenom, bilo da se učini pohoda atinskom dvoru, a uzgred vidi i kći kraljeva, tek bude zaključen put u Atinu s proleća ove 1896. godine. Marta 19, izda kralj proklamaciju, i istoga dana uveče bio je u Solunu, gde su ga dočekala dva ađutanta sultanova da ga pozdrave. No pre odlaska u Atinu, kralj je otišao u manastir Hilandar, u Sv. Gori, gde je proveo uskršnje praznike, dočekan i ispraćen lepo od bratstva manastira sv. Save i sv. Simeona, kao i od izaslanika sviju manastira svetogorskih. Dok se kralj Aleksandar bavio u Hilandaru, ubrzan je, po svemu sudeći, jedan akt na atinskom dvoru: princeza Jelena verena je sa jednim velikim ruskim knezom. Išlo je na brzu ruku, tako, da je verenje objavljeno još za trajanje Velike nedelje! Sva ta žurba dovedena je u vezu sa glasovima o namerama da Kralj Aleksandar zaprosi istu princezu, odavala je loše p rikrivenu želju da se ta namera učini bezpredmetnom. I kad je srpski Kralj 27. marta popodne došao u Atinu, on je još samo imao da čestita verenje svoje nesuđenice.".
Prilikom ove svoje posete Hilandaru Kralj je zasadio treću maslinu.
Priča da je kralj Aleksandar prilikom te posete isplatio hilandarske dugove nije tačna. Tek 31. maja 1900. mitropolit je pisao episkopu timočkom Melentiju:
"Vladika Dimitrije srećno je lepo sve svršio ... Dugovi - oko 100 000 dinara isplaćeni su. Obligacija preneta na Mitropoliju Kraljevine".
Od Karađorđevića prvi je manastir posetio Njegovo Kraljevsko Veličanstvo kralj Petar Prvi. Na ulazu u manastir Nj. K. V. Petra Prvog, po rešenju sveštenog sabora, pozdravio je prvi član sveštenog sagbora arhimandrit Vasilije:
"Vaše veličanstvo! Premilostivi gospodaru! Smerno bratstvo hilandarsko sa najvećim oduševljenjem i toplim srcem predusreta Te na pragu svog svetog doma i radosno kliče: Dobro nam došao! ... Dragi Gospodaru, pod krovom staroslavnog doma Nemanjića danas lebdi duh svetog Simeona nad Tvojom krunisanom glavom, jer vidi pravog naslednika svog prestola, od čiste srpske krvi, unuka slavnog Karađorđevića".
Otac Damjan, sekretar Prota u Kareji, pozdravio je kralja u ime cele Svete gore sledećim rečima:
"Vaše veličanstvo, Gospodaru!
Raduje se i ponosi Sveta Gora, dočekujući visokog gosta Nj. V. pravdoljubivog našeg suverena!".
Prilikom ove posete,u knjigu posetilaca, Nj. V. Petar Prvi napisao je: "U našu srpsku staroslavnu lavru Hilandar došao sam da se poklonim njenim svetinjama i poželim bratstvu i dalje puno istrajnosti u čuvanju ove srpske svetinje 29. mart 1910, blagoverni kralj Srbije Petar Prvi".
U knjigu posetilaca se upisao i tada predsednik vlade inženjer Nikola Pašić:
"Davno sam želeo da posetim ovu našu staru i slavnu zadužbinu, pa sam uvek očekivao zgodnog slobodnog vremena, kad ću moći tu moju želju ispuniti. Sada u pratnji Nj. K. v. Petra ispuni se moja želja. Ako mi Bog podari duži život doći ću još jednom da duže ostanem ovde i odmorim dušu moju. 29. mart 1910. Nikola P. Pašić"
O Maloj Gospojini 1995, u knjigu posetilaca upisao se i potomak Nikole Pašića, njegov najmlađi unuk Đorđe Pašić:
"Stigao sam u carsku lavru manastir Hilandar sa tugom u duši i bolom u srcu, misleći na beskrajno tragično stradanje mog roda srpskog pravoslavnog naroda. U mislima se obraćam svom dedi: Potomke su ti razbaštinili, dostojanstvo su nam oduzimali, istoriju su nam brisali, danas Srbi opet stradaju. Ti bi me sigurno tešio rečima: "Srbija će i ovo preživeti, naši korenovi su duboki i dobro su čuvani od bratstva Hilandara. Bog nam ih blagoslovio."
U knjigu posetilaca se 29. marta 1910. upisao i dr Miroslav Spalajković:
"Primer Rastka Nemanjića najbolji je dokaz, da ne treba uvek slušati svoje roditelje. Sin, pa zatim otac, sveti Sava, pa onda sveti Simeon - tako je postao Hilandar. Temelj mu je u sinovljevoj neposlušnosti."
Nemirni Spalajković je u tome našao koren rađanja Hilandara. To je onaj Spalajković koji je 1917. na prvom prijemu diplomatskog kora u Rusiji, posle Oktobarske revolucije, Lenjinu, kao "belosvetskom špijunu" pljunuo u lice.
Tomislav Karađorđević i Dača Marković, nadahnuti srpstvom
Kao drugi Karađorđević (kojima je Narodna skupština DFJ uskratila pravo da se vrate u zemlju, iz koje ih je prognala nemačka vojna sila 1941) koji je boravio u Hilandaru, princ Tomislav je 23. septembra 1964. posetio Hilandar, a onda i 9. juna 1973. po drugi i 31. maja do 1. juna 1994. po treći put. U ime sveštenog sabora princa je pozdravio proiguman Danilo:
"Vaše kraljevsko visočanstvo, bratstvo manastira Hilandara, zadužbine svetog Simeona i svetog Save srećno je i presrećno što može danas pozdraviti dolazak u ovu srpsku najveću svetinju unuka vožda Karađorđa, unuka kralja Petra Prvog i sina velikog kralja Aleksandra I Verni danas amanetu i nameni koju nam je sveti Sava ostavi, Hilandar je i danas u preteška vremena u kojima se nalazi srpski narod i srpska zemlja, jedina oaza u kojoj se ovaj amanet čuva i u kojoj se i danas samo srpski misli i oseća."
U knjigu posetilaca princ Tomislav je 9. juna 1973. zapisao:
"Veličanstven je izgled ovog svetog duhovnog centra ... Ogromna riznica predstavlja najveće blago srpskog naroda, duhovno i umetničko blago koje se ne može ceniti i proceniti... Bratstvo se trudi da svojim naslednicima ostavi divan primer kako se služi Bogu, svetosavlju i rodu srpskom. 9. jun 1963, Tomislav".
A 1. juna 1994:
"Blagoslov svetog Save i svetog Simeona počinje na ovoj carskoj lavri i čuva i nas i naš narod. Moliću se Bogu i presvetoj Bogorodici našoj molitvama svetog vladike Nikolaja "Daj Bože da se Srbi obože, slože i umnože", Tomislav Karađorđević".
O svetom Ignjatu - 2. novembra 1990. godine manastir Hilandar je posetio i princ Aleksandar II Karađorđević i tom prilikom zasadio još jednu - četvrtu maslinu.
Devetnaestog i 20. jula 1993. Hilandar je posetila i delegacija Vlade Republike Srbije na čelu sa dr Danilom Ž. Markovićem, potpredsednikom vlade Srbije i Đokom Stojičićem, ministrom kulture Srbije i u knjigu posetilaca upisala:
"Na ovom svetom mestu srpske duhovnosti nadahnuli smo se novom snagom za rad na jačanju svega što čini srpstvo. U Hilandaru su temelji svake nove srpske kuće, u Hilandaru su koreni svakog novog srpskog stabla".
Autor:dr Životije Đorđević
