Gusle su muzički instrument uz koji su pevane narodne epske pesme.

Izrađivane su najčešće od javorovog drveta i imale su jednu, a u zapadnoj Bosni i Lici katkad i dve strune. Ovaj instrument posebno je bio omiljen u dinarskim predelima, u većem delu jadranske i moravske kulturne zone.

U prošlosti, junačke narodne pesme su bile način izražavanja moralnih i društvenih vrednosti. Nekada je pevanje uz gusle, pre svega junačkih pesama bila privilegija muškaraca koji su uživali poseban ugled u svojoj sredini. U okviru porodice to je bio glavar kuće – domaćin, a u široj zajednici, na skupovima društvenog karaktera, mobama, prelima, za vreme praznika, tog posla su se prihvatali najbolji guslari.

Funkcija epske pesme bila je sadržana pre svega u vaspitnoj ulozi. Ona treba da podučava, da podstiče mlade na junaštvo, na vrline poput onih koje se u pesmi veličaju. Pevanje uz gusle predstavlja "uzbuđenu naraciju". Pesma počinje kratkim uvodom, nekada uzvikom tipa "ej" ili "aj" , da bi se nastavila rečitativnim stilom interpretacije teksta uz povremeno zapevanje na kraju stiha. Pevanje koje je praćeno bezbroj puta ponovljenim melodijskim obrascima sa manjim variranjima, kreće se između melanholičnog tuženja i herojskog otpora i potstreka.