Ovo je dan kada Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena.

Ona je stradala u vreme Diokleijanovih progona.Posle mučeničke smrti,njene mošti postadoše čudotvorne i isceliteljske. Zato su oduvek poštovane.

U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i da svetac uvek u Oleto pita sestru kada je njegov dan,a ona od njega krije datum jer svetac može toliko da se raspusti da gromovima pobije čitav svet.Ognjenu Mariju slave svi oni koji su nekad imali štete od groma ili oluje. Ko slavi Ognjenu Mariju,siguran je u letinu!

U narodnoj pesmi "Ognjena Marija u paklu" peva se kako je Sveti Petar vodio po paklu Ognjenu Mariju I kako su tamo,između ostalog,naišli na jednog čoveka kome je gorela glava.Na Marijino pitanje šta je čovek Bogu zgrešio,Petar joj odgovara:

Onaj nije darovao kumu;
Kuma njemu Svetoga Jovana,
A on njojzi pare ni dinara.

U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi.

Priča iz Vasojevića kazuje da je baba Vida ovog dana grebenala vunu,kad u zlo doba kuća poče da se trese i zidovi da pucaju. Baba iznenađeno skoči i dohvati dvoje sinovljeve dece,svoje unučadi,pa potrča na vrata.Na vratima je Ognjena Marija zaustavi I reče da bi celu kuću satrla da nije dece u babinim rukama.Baba joj se pokloni kroz plač i izmoli za oproštaj.Ognjena Marija odmahnu rukom I babi iskrivi usta od uva do uva,a decu blagosilja.Kasnije su babu jedva izlečili u Manastiru Svetog Vasilija Ostroškog, a mnogi Vasojevići od tada slave ovaj dan.

Autor: Dragomir Antonić, etnolog