U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, u blizini reke Zapadne Morave, nalazi se deset manastira i jedna pećina. Na ovom prostoru je ranije bilo blizu 300 manastira i zato je ova klisura nazvana "srpska sveta gora". Glavni manastir je Uspenje, posvećen presvetoj Bogorodici. Pored njega ovde se nalaze: Vavedenje, Vaznesenje, Jovanje, Nikolje, Preobraženje, Sretenje, Sveta trojica, Savinje, Blagoveštenje, Ilinje, i pećina Kađevica.

Na mestu manastira Uspenje se davno nalazila Jovanjska kula sa zvonikom. Zvonjava iz manastira čula se do Čačka, koji je udaljen 16 kilometara.

Vladika Nikolaj Žički, početkom prošlog veka, na ovom mestu zatiče ruševine. Po njegovoj želji počinje izgradnja bogomolje, koja je bila kopija Crkve cara Konstantina i carice Jelene u Ohridu. Posetili smo ovaj manastir na Veliku gospojinu, njihovu slavu. Svečanu liturgiju u crkvi manastira je služio Hrizostom, episkop žički. Iako je padala kiša, crkva u kojoj je služena liturgija bila je prepuna posetilaca. Starešina ovog ženskog manastira je mati Nauma.

Na putu Čačak – Ovčar Banja nalazi se i manastir Jovanje i to – na poluostrvu. Okružen ja sa tri strane Zapadnom Moravom. Niko sa sigurnošću ne zna ko je i kada sagradio ovaj, takođe ženski, manastir. Posvećen je svecu Jovanu Krstitelju. Stara crkva je potopljena 1954. godine kada je izgrađena hidrocentrala u selu Međuvršju. Ova bogomolja je bila lavra odakle se zapovedalo svim manastirima ovčarsko-kablarskog kraja. U manastiru se nalazi čudotvorna ikona Majke Božje Brzopomoćnice koju je doneo 1917. godine Serafim Rus, duhovnik manastira. Hodočasnici najčešće celivaju čestice svetog Save, svete Petke i svete Tekle. Manastirska slava je Ivandan.

U blizini Ovčar Banje je manastir Nikolje posvećen Nikoli Čudotvorcu. Jedna od ikona koja je nalazi u beogradskom Narodnom muzeju osveštana je u ovom manastiru. Prema kazivanju sveštenika, ovde je u 19. veku bilo oko 300 kaluđera. U manastiru se krio Miloš Obrenović od Turaka, a 1817. godine je izgradio svoj konak. Freske su oslikane 1587, a u priprati manastira 1637. godine. Ovde je napisano Nikoljsko jevanđelje ćiriličnim pismom. Ovaj rukopis je nestao iz Narodnog muzeja u Nišu, a pojavio se u Dablinu u Irskoj, gde se i danas nalazi.

Manastir Blagoveštenje se nalazi iznad Ovčar Banje. Potiče iz vremena Nemanjića, a obnovljen je 1602. godine. Posvećen je prazniku Blagovesti koji najavljuje rođenja Isusa Hrista. U njemu je nalazi najvažnija ikona ovčarsko-kablarskog kraja – ikona svetog Avrama. Početkom dvadesetog veka, zbog zapuštenosti manastira ikonostas je prebačen u Beograd. Devedesetih godina prošlog veka manastir je rekonstruisan i ikonostas je vraćen.

Autor: D. Šćekić