Ovaj dan crkva proslavlja kao dan rođenja Svetog Jovana Preteče,koga na čudesan način rodi bezdetna  starica Jelisaveta, žene prvosveštenika Zaharija.Njegovo rođenje je najavio arhanđel Gavrilo. 

Glavni elementi obrednje radnje vezane za Ivanjdan su: paljenje vatre,branje bilja,to jest ivanjskog cveća, pletenje ivanjdanskih venčića,kao i voda. Ubrano lekovito bilje i ispleteni venci čuvaju se u kući kao lek protiv raznih boleština.  Ivanjdan se može nazvati i devojačkim praznikom. U mnogim srpskim krajevima noć uoči Ivanjdana devojke odlaze na visove i proplanke,gde pale vatru beru cveće i trave,pletu vence i pevaju pesme:

Ivansko cveće,petrovsko,

Zelenim poljem cvetalo,

Ivan je cveće nabrao,

Majci u krilo metao,

A majka sa krila na zemlju.

Devojke iz Gruže palile su s večeri vatru ili kres,a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.U ranu zoru su se razilazile,a svaka je nosila ugarak vatre da okadi kuću,a ispleten venac stavljala bi na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima,samo su ovde devojke bajale u ugarke koja će se za koga udati. Sve se to radilo u šali, pa su devojački smeh i cika odzvanjali u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući jer donose sreću.

U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i posle Ivanjdana.Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje,jer ga čuva 
Sveti Jovan.

Gružanke devojke posade u saksiji malo žita,na Petrovdan gledaju kako je niklo. Ako su klice kao prstenovu,onda će se na jesen sigurno udati.

Autor: Dragomir Antonić,etnolog