Uveliko je u toku velika nedelja, pa se i svi dani u njoj nazivaju veliki dani, jer se bliži najveći hrišćanski praznik Uskrs. Nekad su se početkom ove sedmice žurno završavali svi poslovi, da bi praznik nad praznicima, kako su u crkvi nazivali Uskrs, mogao da se proslavi što dostojnije.

Velika sreda je poslednji puni radni dan u ovoj sedmici, u kojoj se održava i najstrožiji post. Cele velike sedmice žene nisu ništa radile u ruke, naročito pazeći da ništa ljudima i deci tad ne šiju. Stočari su na veliku sredu nastojali da tako namire stoku i opskrbe je hranom da ne moraju u prazničnim danima koji slede da joj prilaze i staraju se o njoj. I radna ili vučna stoka, kada se na ovaj dan ispregne ili iskoška, mirovala je i plandovala punih sedam dana, sve do praznog ili svetlog četvrtka po Uskrsu.

U Negotinskoj krajini su na veliku sredu brali burijan (aptiku), strogo pazeći da od branja pa nadalje ne dodirne zemlju, donosili kući i ostavljali da prenoći okačen pred kućom, a sutradan ga palili pred svojim dvorištima. Deo ovako uzbranog burijana su odvajali da ga potom palože i sažežu na groblju. Verovalo se da je ovo zaštita od veštica. Burijan je biljka poznata nam još iz praslovenske zajednice, a u narodnoj medicini je našao višestruku primenu. Njegov koren, lišće i plod (bobice) se upotrebljavaju kao lek protiv više oboljenja, a osobito se veruje u njegovu magijsku moć.

Ponegde, kao u Leskovačkoj Moravi, na veliku sredu počinju da boje (maste) uskršnja jaja. Prvo obojeno jaje se naziva izmamak. Bojeno je uz bajanje i smatrano je lekovitim, a čuvano je i radi zaštite od grada (leda). Poneko je naročito čuvao izmamak i prva dva jajeta obojena posle njega. Verovalo se da ta tri jajeta mogu da se očuvaju bez kvarenja tri godine.

Autor:Mile Nedeljković