Kralj Milutin je sin Uroša Prvog i kraljice Jelene, i brat Dragutinov. Mnogo ratovao braneći veru svoju i narod svoj. Ratovao je protiv Mihaila Paleologa zato što je ovaj bio primio uniju i prisiljavao sve narode Balkanske i monahe Atonske da i oni priznadu papu.
Ratovao protiv Šišmana cara Bugarskog i Nogaja cara Tatarskog, da bi zemlje svoje odbranio. Svi ratovi njegovi bili su uspešni, jer se neprestano Bogu molio i u Boga uzdao.
Sazidao preko 40 crkava. Osim onih u svojoj zemlji, kao: Treskavac, Gračanica, Svetog Đorđa u Nagoriču, Svete Bogorodice u Skoplju, Banjska i tako dalje, on je zidao crkve i van svoje zemlje, u Solunu, Sofiji, Carigradu, Jerusalimu, i Svetoj Gori.
Sveti kralj Milutin,freska Gračanica 14.vek
Upokojio se u Gospodu 29. oktobra 1320. godine. Telo njegovo pokazalo se uskoro netljenim i čudotvornim. Kao takvo ono i danas počiva u Sofiji u crkvi „Svetog Kralja."
Veliki sin Pravoslavne Crkve kralj Milutin spasao je Balkan od unijaćenja. U trenutku kada je vizantijskom caru oslabila savest, ovaj viteški i bogonosni kralj slovenski ustao je odlučno i s Božjom pomoći spasao Pravoslavlje ne samo u svojoj zemlji nego u svima zemljama Balkanskim. Ko izbliže ispita život svetoga kralja Milutina, razumeće, zašto je Bog njemu davao uspeh za uspehom kroz ceo život i u svima poslovima.
Kada je Milutin stupio na presto, odmah se zavetovao Bogu sagraditi onoliko crkava koliko godina bude kraljevao. 42 godine kraljevao je i 42 crkve sazidao. Pri nekim crkvama, kao u Solunu i Carigradu, zidao je i bolnice za siromašne ljude, gde bi siromasi dobijali sve besplatno. Osim toga on je osobito voleo da svoje ogromno bogatstvo rastočava na sirotinju.
Često puta ovaj moćni i bogati kralj noću se preoblačio u odelo bednika, i sa dvojicom trojicom slugu svojih hodio je po narodu, raspitivao o nedaćama ljudi, i obilato pomagao bedne ljude. Usred svoga velikog bogatstva on je živeo sasvim skromno i patrijarhalno, mada se nije takav pokazivao pred strancima. Na skroman život on je navikao bio još u kući oca svoga, kralja Uroša.
Priča se, kako je car Mihail Paleolog poslao svoju ćerku Anu sa jednim izaslanstvom na dvor kralja Uroša, nudeći ćerku svoju Milutinu, samo da bi tako pridobio srpskog kralja za uniju s Rimom. A kralj Uroš videći bezumnu raskoš vizantijsku na princezi i njenim pratiocima reče: „Šta je to i našto to? Mi nismo navikli na takav život." I pokaza rukom na jednu srpsku princezu s preslicom u ruci: „Evo, reče, u kakvom odelu mi uzimamo snahe svoje!"
Prolog, Sveti Nikolaj Žički
