Dren je dugovečno drvo sporog rasta, postoje primerci koji su stari i po 200 godina. Raste kao žbunasta biljka ili niska stablašica visine 7-8 metara, sa zaobljenom gustom krošnjom.

Dren se još naziva: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulic, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak.Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula .

Dekorativnost ovog drveta dolazi do izražaja u jesen kada krošnja dobija crvenkasto-mrku boju. U prirodi jedan grm drena manjih dimenzija daje 10-15 kg plodova, a usamljena stabla koja su dobro razvijena daju i preko 100 kg plodova. Oblik i veličina ploda jako varira kao i boja plodova od svetlo do tamno crvene, a u nekim rejonima sreću se i vrste sa žutom bojom ploda. Sazrevanje je od jula do polovine oktobra zavisno od vrste genotipa, klime, nadmorske visine i sl. Period sazrevanja plodova na jednom stablu je oko pola meseca, pa je i berba sukcesivna.

Dren je medonosna biljka. Lekovita je biljka i lekovi se spravljaju kako od plodova tako i od lista, kore, cveta, koštice u svežem ili suvom stanju. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemeroida, šećerne bolesti, za zaceljivanje rana...

Džem od drenjina:

Vrlo je jednostavan recept ,zrele drenjine očistiti i oprati onda zagrijati vodu tako reći ključalom vodom preliti drenjine i ostaviti tako 10 minuta da stoji, onda izvaditi iz vrele vode propasirati odvojiti koštice sipati u većoj šerpi ili manjoj zavisi od količine drenjina i preliti preko sa šećerom.

1 kg. šećera ide na 1 kg. propasiranih drenjina ali ako volite da je kiselije može i manje šećera, ovu smesu kuvati do 2-3 sata zavisi kakvu gustinu želite džema , ovako kuvati na umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje da ne zagori.

Vruć pekmez sipati u vruće tegle i staviti u rerni 20 minuta da se uhvati korica i onda povezati sa celofanom pa onda sa poklopcima. I ostaviti na suvo i hladno mesto da stoji .