Među starim srpskim jelima,koja su na narodnom stolu bila od davnih vremena,za razliku od kačamaka koji se vratio na savremenu trpezu i kao odbrana od holesterola,svakako da je nazaboravljenije, a nekad veoma često pripremano-cicvara.
Za tu reč znaju mnogi naši ljudi,ali malo ko od mađih,a i onih srednjih godina,da je ikada video,a još manje kušao to jednostavno jelo,opisano još u davnim etnografskim prilozima. Najstarije recepture su zapisane još u manastirskim knjigama i u njima se cicvara priprema od brašna žitarica, pre svega pšenice, ali i raži, ječma, ovsa...
Za pripremu cicvare za četiri osobe potrebno je oko pola kilograma pšeničnog brašna,litar vode,250 grama kajmaka,150 grama masti i soli po ukusu.U modernijoj varijanti moguće je dodati i četiri jajeta.
Voda se stavi da provri sa kajmakom i mašću i posoli se.Kad počne da ključa polako se sipa pšenično brašno i dobro meša.Kuva se dok se ne zgusne. Veliki majstori kuhinje tvrde da postoji i jedna "mala tajna": nikako ne sme da se menja smer u kome se meša cicvara, to mešanje mora da bude neprestano i u jednom te istom ritmu! Što je kuvar strpljiviji, cicvara je ukusnija.Ako se sprema sa jajima,onda se dodaju jedno po jedno uz intenzivno mešanje da ne dođe do zgrušavanja.Potom se još malo prokuva i služi toplo.
Ovo jelo se u seoskim kućama spremalo najčešće za doručak,služi se toplo,a uz njega dobro dođe mladi luk , sir i kiselo mleko.
