Bač je mali vojvođanski grad koji ima izuzetno zanimljivu prošlost, a nekad je bio čak i kraljevski grad. Po njemu je i Bačka dobila ime jer je u srednjem veku bio važan svetovni i sakralni centar. Kao i u celoj Vojvodini, u njemu su se susretali i zajedno živeli mnogi narodi koji su kroz vekove mešali svoje kulture, običaje pa i kuhinje.
Danas je teško tačno razlikovati šta su šokačka, šta mađarska, šta slovačka jela, jer su sve ove kuhinje bile pod snažnim uticajem austrougarske kulture kuvanja. Nove navike donelo je srpsko stanovništvo, koje je danas većinsko u opštini .
U Baču su se ljudi oduvek najviše bavili zemljoradnjom i živeli od plodova svoga rada na plodnoj zemlji, koja se posebno cenila. Kuhinja je zato uvek bila zasnovana na skromnoj, ali kaloričnoj hrani koja je davala snagu za težak rad. Redovni godišnji svinjokolji obezbeđivali su dovoljno hrane da se prebrodi zima i dočeka obilje koje donose proleće i leto, kada je mnogo lakše živeti.
Ovde se, kao i drugde u Vojvodini, za razliku od drugih krajeva Srbije, rado mešaju slatki i slani sastojci u ishrani, pa se tako jedu sos od višanja, naročito sa divljači i crvenim mesima, i flekice sa kupusom, testo sa slatkim kupusom koji se preprži na masti i začini šećerom i biberom.Čuven je kolač "Magdalena" evo recepta za njegovu pripremu.
Potrebno je:
140 g masti
250 g šećera
4 žumanceta
250 g brašna
1 prašak za pecivo
400 ml mleka
4 belanceta
sok i kora od limuna
100 g šećera u prahu
Mast, šećer i žumanca dobro umutiti, pa dodati brašno i prašak za pecivo, mleko i šne od belanaca. Na kraju dodati sok i izrendanu koru limuna. Namazati tepsiju i posuti je brašnom, pa u nju istresti pripremljenu smesu. Peći na tihoj vatri i kada je pečeno, posuti prah-šećerom.
