U Italiji mora dobro da se jede i uživa u hrani, jer je kulinarstvo izuzetno važan deo italijanske kulture. Zahvaljujući pastama, picama i specijalitetima od mesa, ova kuhinja je jedna od najpopularnijih u svetu.
Kulinarstvo je izuzetno važan deo italijanske kulture. Zbog svoje raznovrsnosti, dobrog ukusa i pozitivnog dejstva na zdravlje, italijanska jela širom sveta su veoma popularna. Recepti mnogih jela često variraju, jer svaki region u Italiji ima svoju kulinarsku tradiciju, poseban način pripreme i izbora nas postoji više od 300 oblika italijanske paste, ali svima je zajedničko da se prave isključivo od krupnog brašna pšenice durum (Triticum durum), vode i soli. Pored sušene paste, koja se najčešće koristi, pravi se i sveža, u koju se dodaju i jaja. Sveža pasta se, inače, kuva mnogo kraće nego sušena - čim ispliva na površinu, vreme je za hitno ceđenje. Način kuvanje paste za Italijane je pitanje časti. Ona nikako ne sme da bude prekuvana, već „al dente". To znači da testenina mora da bude skuvana, ali još žilava pod zubima.

Kulinarski superstar

U bilo kom delu sveta da se nađete, velika je verovatnoća da ćete moći da pronađete kiosk ili restoran u kome se služi pica. A ovo jelo je izuzetno bitno za Italiju, tako da je 2003. godine donesen i zakon koji tačno propisuje uslove koje treba da zadovolji pica da bi se mogla nazvati „tradicionalnom italijanskom".
Pica datira još iz doba starih Rimljana, koji su pripremali hleb sličan lepinji i koji su nazivali picea. Ipak, pored testa, osnovu savremene pice čine maslinovo ulje, paradajz i sir. Na ovaj način pekari su počeli da prave picu krajem 18. veka u Napulju, gde je i otvorena prva picerija. U ovom gradu je 1889. godine pekar Rafael Esposito napravio popularnu picu „margarita" u čast kraljice Margarite, žene Umberta I Savojskog. Nadev se sastojao od (zelenog) bosiljka, (crvenog) paradajza i (bele) mocarele - nacionalnih boja Italije. Dugo je pica izvan Napulja bila nepoznata i tek sredinom prošlog veka postaje hit u Evropi. U Americi je stekla veliku popularnost vek ranije, kada su je italijanski emigranti predstavili široj američkoj javnosti.

Obrok

Kad god je moguće, obroci se jedu „in campagnia" (u društvu). Reč „campania" potiče od dve reči - „con" (sa) i „pane" (hleb), podrazumevajući lomljenje hleba s prijateljima. Ipak, obrok u društvu mnogo je više od lomljenja hleba.
Svaki obrok kod Italijana počinje sa predjelom (antipasto), koje se obično sastoji od pet jela, zatim sledi prvo jelo (primo) s izborom raznih vrsta jela od testenine ili pirinča; posle toga, naravno, drugo (secondo), koje se obično sastoji od mesa ili ribe, uz prilog od povrća (cotorno); sledi sir (formaggio) i na kraju desert (dolce) i kafa (espresso).
Predjelo se može sastojati samo od pršuta ili maslina s hlebom ili od petnaestak primamljivih zalogajčića čiji sastojci variraju od regije do regije. Mesne prerađevine poput slasne mortadele, svetski poznatog parmskog pršuta, te razne salame, nezaobilazan su deo predjela, a mogu se poslužiti samostalno ili uz sveže voće. Riba i morski plodovi popularni su kao predjela u područjima uz more. U salatama od plodova mora najčešće se koristi hobotnica, ali i druge vrste školjki.
Sir i jaja koriste se u salatama i dipovima, ali i kao sastojak namaza i testenina. Povrće se može poslužiti sirovo (u salatama) ili kuvano i začinjeno maslinovim uljem i svežim začinskim biljem. Nekoliko predjela može predstavljati samostalan obrok koji može da se upotpuni hrskavim hlebom ili palentom. Nastavlja se sa svežim voćem i mirisnim sirom, pa se obrok zaokružuje jakom kafom, espresom.

Letnja salata

Sastojci:
l pakovanje makarona
l 1 brokoli
l 4 paradajza
l kašika pinjola
l bosiljak
l parmezan
l maslinovo ulje
l sirće balzamiko

Priprema:
U skuvane hladne makarone dodajte isečeni i obareni brokoli, isečen paradajz i pinjole, začinite maslinovim ulje, sirćetom, bosiljkom i pospite parmezan preko.

Pasta sa pečurkama i pinjolama

Sastojci:
l pakovanje taljatela
l 500 g šampinjona
l 2 čena belog luka
l 1 šolja pileće supe
l 200 g rendanog kačkavalja
l kašika brašna
l 2 kašike pinjola
l malo belog vina
l peršun, so, biber, maslinovo ulje.

Priprema:
Na maslinovom ulju kratko propržite izgnječeni beli luk, dodajte šampinjone, supu u koju ste rastvorili kašiku brašna i vino. Začinite solju, biberom i peršunom. Kada ispari voda, dodajte rendani kačkavalj i dobro promešajte. Kada se sir istopi, dodajte pinjole i prelijte preko kuvane testenine.

Špagete sa piletinom

Sastojci:
l pakovanje špageta
l 1 pileće belo meso
l 2 čena belog luka
l 2 paprike
l konzerva crnog pasulja
l pola šolje maslinovog ulja
l šolja soka od paradajza
l ljuta aleva paprika
l so
l biber

Priprema:
Ispecite pileće belo meso u rerni. Potom u drugoj posudi na maslinovom ulju propržite seckane paprike i beli luk. Dodajte začine, sok od paradajza i proceđeni pasulj. Kada se ukrčka, dodajte piletinu iseckanu na trake i prelijte preko kuvanih špageta.

Maštovita pica

Sastojci za testo:
l 1,5 kg mekog brašna
l 5 g kvasca
l kašika meda
l 2,5 dl mleka
l 1,5 dl ulja

Priprema:
Rastvorite kvasac u mleku, dodajte ulje i polako ovu mešavinu dodajte u brašno. Dobro umesite i ostavite testo da naraste. Zatim ga premesite i ostavite još jednom da naraste. Posle toga ga razvucite, oblikujte ga po želji i stavite preko koje god hoćete sastojke. Trebalo bi samo da znate da se Italijani groze kečapa i da na testo stavljaju sok od paradajza ili pasirani paradajz. Najbolje da stavite preko mocarelu i posle toga možete da dodate razno povrće i suhomesnato. Možete da probate i sa ribom i morskim plodovima.

Izvor: Press