Najčešće pominjana rečenica kada na stolu kao posluženje stoji čokolada je "Još samo jednu kocku". A kako i odoleti ovom ukusu, ovoj predivnoj poslastici, koja je (kako kaže meksička legenda) bila piće bogova u raju. Istorija čokolade počinje u Severnoj Americi, a dokaz o kakao piću datira iz 1900. godine p.n.e. Reč "čokolada" potiče iz astečkog jezika, od reči "czoko-latl", što u prevodu znači "kakaovo piće".
Čokolada se pravi od kakaoa, masti, zaslađivača i brojnih drugih dodataka, ali najbitniji je kakao, njen glavni sastojak. Kakao potiče iz tropskih nizija Južne Amerike, a poslednja 3 milenijuma intenzivno se gaji u Centralnoj Americi i Meksiku. Još su mezoameričke civilizacije otkrile njegovu lepotu i spremale čokoladna pića "xocolatl". U zavisnosti od ukusa, ovom već pripremljenom piću dodavali su aromu vanile ili čili papričice.
Kakao i čokolada bili su jako skup i luksuzan proizvod u SAD-u u doba pre dolaska Evropljana. Ali, 1606. godine, italijanski trgovac Antonio Karleti, tajno prenosi seme kakaa u Evropu, i od tada proizvod od kakaoa nikog ne ostavlja ravnodušnim. U Londonu se 1657. godine otvara prva prodavnica čokolade, 1750. ona stiže u Švajcarsku, a 1778. godine napravljen je prvi kolač od čokolade, i to u Austriji – Zaher torta. 1830. godine čokolada se prvi put meša sa lešnikom, u Švajcarskoj, gde je i napravljena prva mlečna čokolada 1875. U Belgiji 1911. godine počinje sa radom fabrika Kalebo, koja i danas proizvodi jednu od dve najkvalitetnije svetske marke čokolade.
Za čokoladu je vrlo bitan proces obrade: biraju se najbolja zrna kakoa i njihove mešavine. S obzirom na to da seme kakaoa ima gorak ukus, potrebno je izvršiti fermentaciju kako bi se dobila određena aroma i boja. Nakon toga, zrna se ljušte, suše, peku, drobe, seju kroz sito i ređaju po veličini. Gusta kakao masa dobija se kada se zrna samelju, a zatim od nje nastaju kakao buter i kakao prah. Nakon ovog dugotrajnog procesa, pravi se željena vrsta čokolade, u raznovrsnim oblicima.
Bela, crna, topljena – osećaj zadovoljstva preplaviće vas kada okusite bilo koju od njih. Crna čokolada važi za najkvalitetniju i najzdraviju. Čokoladu čuvajte na suvom i hladnom mestu, najbolje bi bilo u zatvorenoj posudi, jer ako je temperatura viša, zbog topljenja će promeniti izgled. Ne brinite, ukus će ostati isti.
Ono što je bitno jeste da je čokolada vrlo dobra za zdravlje: za zdravije srce, bolji krvni pritisak, snagu mišića, lepši izgled kože, a sve više se veruje i da je dobar afrodizijak. Čokolada je izvor minerala: magnezijuma, gvožđa, kalijuma... Međutim, sa njenim konzumiranjem treba biti pažljiv, jer je vrlo kalorična, sadrži visok procenat masti i šećera. Ima i onih koji smatraju da može biti uzročnik migrene.
Naučno je dokazano da se konzumiranjem slatkiša čovek oseća veselije, oslobađa se napetosti, lišava se neraspoloženja. Ne uskraćujte sebi ovu lepotu, probudite svoja čula, grickajte čokoladu.
Autor:I.Zdravković
