Prelepo selo Miroč na istoimenoj planini još je u doba Rimskog carstva bilo vazdušna banja na putu od Taliate (Donjeg Milanovca) do Egete (Brze Palanke). Odavde potiče „miročki sir“ - bareni kravlji sir, koji se priprema samo na prostoru Đerdapa. On se ne topi, pa zato može da se griluje, što mu daje čaroban ukus.

Čitav ovaj kraj je stočarski, a recept za prirpremu ovog delikatesnog sira je star više vekova, način termičke obrade dopušta mogućnost da se obrađuje na razne načine, što je poseban izazov za sve majstore kuhinje.

O tome kako se sve ovaj sir priprema i jede, može da se napiše knjiga. Izvrstan je i u izvornom stanju, kada mu najviše odgovara izraz "škripavac". Oni koji su ga takvog dali deci kažu da su ona oduševljena njegovom teksturom i vrlo neobičnim, zanimljivim načinom na koji se ponaša u ustima.

Međutim , njegov pun ukus je u grilovanju i ovaj sir se ponaša bitno drugačije od većine sireva koji se griluju u našim restoranima - iako se vode kao sirevi za grilovanje, oni se često rastope, ne postigavši ni delić fenomenalne konzistencije vrelog miročkog sira, spolja optočenog krckavim reš delićima, a iznutra mekanog, ali ne istopljenog.