Naziv planine Stolovi potiče od srpske reči sto ili astal. Predanje kaže da je u 14. veku srpski knez Lazar Hrebeljanović iz Kruševca dolazio na ovu planinu u lov na jelene i srne. Sluge su za njega i njegovu svitu pravile drvene stolove i klupe za ručavanje, pa se veruje da ime planine otuda potiče.
Niži delovi Stolova obrasli su hrastom, bukvom, grabom, lipom i jasenom, a na višim delovima rastu četinarske šume. Oblasti Ravnog Stola, Debelog brda i Orlovaca su predeli pod pašnjacima. Planina je bogata šumskim jagodama, kupinama i borovnicama, a posebnu turističku atrakciju u proleće čine prizori rascvetalih mirisnih narcisa.
Stolovi nemaju smeštajnih objekata, ali su vrlo privlačno izletište za ljubitelje prirode, lovce, bicikliste, planinare, za koje postoje markirane
staze.
