Na planini Tari, kao rezultat povoljnih prirodnih uslova, a posebno odgovarajuće klime, pojavila se i do danas održala po vrstama brojna fauna. Složene mešovite šumske zajednice pružaju veoma različite mikrostanišne uslove. Ovo pogoduje razvoju kvalitetne i vrstama bogate vegetacije što sve zajedno omogućava opstanak i razvoj.
U složenim zajednicama, pretežno rezervatima i zaštićenim delovima fauna je vrlo bogata sa 53 vrste sisara i 153 vrste ptica. U ne tako davnoj prošlosti čovek je svojim delovanjem, naročito krčenjem šuma i neplanskim sečama ,izmenio karakter šumskih zajednica, njihovu strukturu, sastav, klimatske uslove što je utcalo na smanjenje brojnosti ili čak potpunog iščezavanja pojedinih vrsta divljači. Baš zbog toga neke vrste su posebno zaštićene kao što su: medved, srna i divokoza.
Planinski kompleks Tare kao jedan od najčuvenijih šumskih regiona predstavlja pribežište mnogih retkih vrsta ptica kao što su: suri orao, zmijar, sivi soko, veliki tetreb, šumska šljuka...
Jedan od najčešćih "stanovnika" planine Tare je zec. Četinari kojima ova prelepa planina obiluje su idealno stanište za ovu hitru životinjicu.
Planinski zec je relativno sličan domaćem, ali postoji nekoliko karakteristika koje ih razlikuje. Njihov rep oblik tijla, veličina uha, a oči i krzno ipak izgledaju drugačije od njih. Osim toga, planinski zec menja boje krzna između leta i zime, što ga čini lakšim za prepoznavanje zimi.
Planinski zec je biljojed i živi isključivo od raznih grančica, lekovitog bilja i trave. Odrasla zec je 45 -55 cm sa 5-7 cm dugim repom. U proseku teži 2,5 do 4,5 kg u . Ženke su obično veće od mužjaka, što je inače neuobičajeno među kopnenim sisarima.
Ponašanje: Uglavnom su noćne životinje, ali se mogu videti i danju ako nisu uznemiravane. Vid im je posebno dobro prilagođen s odličnom reakcijom na pokret. Dobro su razvijena i čula njuha i sluha. Zečevi ne žive u kolonijama nego samotnjački i zadržavaju se u logi (otvorenom udubljenju, brazdi) u kojoj provode dan. Vrlo su plašljive životinje i od opasnosti se spašavaju trkom (i do 70 km/h) pri čemu često menjaju smjer kretanja.
