Reč je o običnim klicama, izdancima mladih biljaka koje su pravi rudnici šećera, vitamina i minerala od kojih su najvažniji gvožđe, magnezijum i bakar, a i dragocene su za otklanjanje umora, slabosti i manjka energije.

Klice su bogatije enzimima, materijama koje omogućavaju i ubrzavaju hemijske procese u organizmu. Vrlo su korisne jer omogućavaju odvajanje skroba (složenog šećera), belančevina i prisutnih masnoća, te olakšavaju varenje.

Zob - Bogate su kalcijumom, gvožđem i magnezijumom, podstiču metabolizam i rad štitne žlezde; odgovaraju deci i sportistima jer su bogati belančevinama neophodnim za razvitak mišića i tkiva.

Pasulj - Izvor su vitamina A, C i E.
Grčko seme - Unose vitamin A i C; kuvani imaju pomalo gorkast ukus.
Pšenica - Imaju dobar ukus, pa ih vole i deca, sadrže znatne količine vitamina E i važni su za sprečavanje starenja ćelija.
Suncokret - Izvor su vitamina C i E.
Sočivo - Sadrže znatne količine belančevina, vitamina C i grupe B.
Proso - Bogate su gvožđem i fosforom; imaju nežan ukus
Ječam - Najlakše se vare među klicama žitarica
Rotkvica - Sadrže vitamin A, C i vitamine grupe B
Zelena soja - Važan su izvor belančevina, vitamina E i grupe B; lagane su i ukusne.

Klice su najbolje sirove: ne preporučuje se kuvanje jer se, posebno dužim kuvanjem, uništavaju vitamini i enzimi.

Neka budu sveže: idealno je konzumirati klice istog dana kada su spremne. Možete da ih čuvate pet do šest dana u frižideru ili tegli sa hermetičkim poklopcem, ali ih ispirajte svaka dva dana.

Odgovarajuća količina: tri do četiri kašičice dnevno.

Najbolje je ujutro: da bi se podstakla telesna energija, najbolje je jesti ih ujutro na prazan stomak ili za doručak uz mešavinu voća i jogurta.

Način pripreme: klice se mogu jesti kao salata sa malo maslinovog ulja ili posoljene, u mešanim salatama, u prolećnim supama i varivima ili u sendvičima umesto lista salate, te kao namaz na hleb.