Breskva (Prunus persica) je lako svarljiva voćka, bogata šećerom, karotinom, voćnim kiselinama, belančevinama, skrobom, mineralnim sastojcima, vitaminima A, B, C i gvožđem.

Prava je blagodet za organizam, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Breskva je u Evropu stigla zahvaljujući istraživaču i avanturisti Marku Polu, koji ju je pronašao u Kini, a preko Persije i Grčke preneo u tople vinogradarske krajeve evropskih prostora, odakle je dalje preneta u sve tople krajeve sveta.

Danas u svetu postoji oko 2.500 sorti ove voćke, koja pripada porodici ruža.
Najviše se jede u sirovom stanju jer je sočna i ukusna, ili se od nje prave i kompot, sokovi, džemovi. Izuzetno je tražena i kao sušena, a zahvaljujući blagotvornim dejstvima ima široku primenu i u narodnoj medicini. Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje.

To postiže zahvaljujući značajnoj količini pektina, odnosno rastvorljivih biljnih vlakana, koja pomažu radu organa za varenje, oslobađajući ih svih naslaga koje se nalaze u crevima. Na taj način, organizam se oslobađa toksina, omogućavajući bolju resorpciju hranljivih materija. Istovremeno, breskva je dobar laksativ i diuretik.

Sa druge strane, zbog obilja antioksidansnih materija pruža izvanrednu zaštitu od mnogih oblika karcinoma i srčanih oboljenja, ističu stručnjaci zapadne medicine.
Breskva predstavlja pravu riznicu beta karotina (provitamin A). Tu je i većina vitamina grupe B, među kojima i folacin (B9), nijacin (B3), ali i vitamin C, E i biotin (vitamin H).
Biljka je lekovita u celosti, pri čemu se cvet breskve bere od momenta cvetanja do maja, a plod od početka juna do kraja septembra.

Treba znati da su ove aromatične i sočne voćke, zbog odnosa kalijuma i natrijuma 7 prema 1 veoma korisne za sve koji imaju probleme sa oticanjem i malokrvnošću. U svetu se sve više koristi i ulje, koje se dobija hladnim ceđenjem koštica, a pokazalo se kao izvrsno sredstvo i za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu. Oralno uzeto deluje kao odličan laksativ i snižava holesterol, dok u spoljašnjoj upotrebi postiže izvanredne rezultate kod lečenja ekcema i zaštiti kože. Zbog bogatstva minerala i vitamina preporučuje se za masažu osetljive, suve i starije kože, koja postaje gipka i elastična.

Kinezi i Japanci koštice breskve smatraju izuzetno značajnim u lečenju kašlja, upale slepog creva, krvavljenja, povišenog krvnog pritiska... Čak ih jedu i zbog karcinoma jednjaka, a koriste ih i za razbijanje krvnog ugruška.

Iako breskve mogu da se prerađuju najveću vrednost imaju kada se jedu kao zreli sveži plodovi. Od njih mogu da se spremaju ukusne voćne salate, najbolje u kombinaciji sa limunom i pomorandžom, jer kiselina sprečava tamnjenje. Dobra poslastica je i kombinacija ovog voća sa jogurtom, a mogu da posluže i za spravljanje ukusnog voćnog kolača.

Breskve u frižideru duže zadržavaju svežinu, s tim što ih ne treba prati pre upotrebe. Ukoliko su vam potrebne oljuštene, a teško se ljušte, prvo ih treba staviti pod mlaz vrele vode pola minuta, a odmah zatim ubaciti u hladnu vodu